Ruta Velikog praska - novi turistički BENG Belgije: Putevima jednog od najvećih naučnika, za kog mnogi nisu čuli

U Levenu, novi festival slavi lokalnog sveštenika koji je prvi predložio revolucionarnu teoriju Velikog praska.

Ali jedan takav grad prepun naučnih otkrića i iskričavih trenutaka razmišljanja ostaje zanemaren: Leven (ili kako Francuzi izgovaraju, Luven) u Belgiji. Ovaj univerzitetski grad je mesto gde je 1931. godine otac Žorž Lemetr, malo poznati belgijski katolički sveštenik, izneo svoju inovativnu hipotezu o počecima univerzuma.

Drugim rečima, Leven je mesto gde je začeta teorija Velikog praska ili, kako je Lemetr tada nazvao svoj koncept, "danas bez juče". Ipak, uticaj naučnika kao "oca Velikog praska" tek se odnedavno naveliko slavi.

Ponovno interesovanja stanovnika Levena za Lemetra pravi je BENG ove zime (Big Bang Theory)! Naime, upriličen je gradski festival, koji traje do 30. januara 2022. godine. Grad po prvi put prikazuje retko viđenu arhivsku građu iz života naučnika i priređuje izložbe i događaje koji spajaju svetove konceptualne umetnosti i konkretne nauke.

Otac Velikog praska

Tridesetih godina prošlog veka, Lemetrova teorija je bila toliko neobična da su mnogi njegovi savremenici, uključujući Alberta Ajnštajna, odbacili njegovu premisu da se univerzum širi. Tada se pričalo se da mu je čuveni fizičar rekao: "Tvoja matematika je tačna, ali fizika ti je grozna". Ajnštajnov stav prema Lemetrovim teorijama, na kraju se ipak promenio.

Rođen 1894. godine u gradu Šarlroa u Belgiji, Lemetr se prvo školovao za građevinskog inženjera. Zatim se prebacio na studije matematike na Katoličkom univerzitetu u Levenu gde je postao profesor. Dok je identifikovao i prečišćavao vezu između Ajnštajnove teorije relativnosti i embrionalne ekspanzije univerzuma, ovaj katolik se takođe pripremao da bude sveštenik. Čitavog svog života je istraživao duboke tenzije na preseku nauke i duhovnosti.

Njegova veza sa crkvom postala je toliko važna da je papa Pije XI Lemetra izabrao za člana Papske akademije nauka Vatikana, čiji je kasnije postao predsednik 1960.

"Lemetr je jedan od velikih zaboravljenih ljudi nauke, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou", kaže Tomas Hertog, poznati belgijski kosmolog sa KU Leven, koji je 20 godina radio na razvoju teorije Velikog praska sa Stivenom Hokingom.

Lemetrova revolucionarna teza pod nazivom "Početak sveta sa tačke gledišta kvantne teorije" imala je samo 457 reči u engleskoj verziji i objavljena je kao pismo u britanskom nedeljnom časopisu Nature.

"Smešno je, zaista, jer nisam čuo ništa o Lemetru kada sam bio student u Leuvenu 1990-ih. Nema mnogo ljudi u Belgiji. Ni Stiven [Hoking] nije znao za njega, i tek kada sam se vratio u Leuven kao profesor, otkrio sam njegovu priču", kaže Hertog.

U potrazi za Lemetrom

Lemetr je tako skromno prisutan u gradu da putnici moraju da znaju tačno gde da traže. Njegova izvajana bronzana bista sa naočarima i svešteničkom kragnom, sada je postavljena na postolje u dvorište College van Premonstreit, u kojem se nekada nalazio Institut za fiziku Katoličkog univerziteta u Leuvenu.

U granicama 600 godina starog KU Levena, na južnom kraju starog grada, još jedna destinacija za obilazak je Lemetrov životni i radni prostor. Ovde je 1958. godine ponosno uneo jedan od prvih kompjutera u Belgiji na svoj tavan da bi se uronio u još jedan novi svet — računske proračune.

Izvor: Pierdus / Shutterstock.com

Religija je ostala konstanta za Lemetra. Služio je misu u crkvi Svetog Petra, koja se nalazi nedaleko od Oude Markta-a (mesto gde je nekada bila pijaca) gde se danas nalazi preko 50 pabova u kojima se služi pilsner boje slame, koji je prvi put u gradu napravljen 1926. godine.

Putnici takođe mogu pronaći naučnika u susednom univerzitetskom gradu Louvain la Neuve. Ovde se njegova statua sa kredom u ruci nalazi na Katoličkom univerzitetu.

Od jedne do druge statue možete stići biciklističkom stazom koja se zove Ruta Velikog praska i duga je 21 milju, a obeležena je putokazima kodiranim kju ar kodom, koji otkrivaju Lemetrovu priču i stvaraju simboličnu zajednicu između dva univerzitetska grada u kojima je predavao.

Izvor: Santi Rodriguez / Shutterstock.com

Leuvenovo nasleđe inovacija

Interesantno je, kaže Mohamed Riduani, gradonačelnik Levena, videti ovu nit tehnološke radoznalosti i naučnog sjaja kako se proteže po celom gradu, gotovo kao žila kucavica.

"Ključna reč je inovacija, a Leven je još od srednjeg veka, bio bezbedno mesto za naučnike da slobodno izraze svoje ideje", kaže Riduani. "Ovde živi 100.000 ljudi, ali više od 60.000 studenata. To je odličan okvir za podsticanje mašte."

U gradu već dugo stasavaju naučnici koji pomeraju granice. Među eruditskim naučnicima je anatom Andreas Vezalijus, koji je napravio prvi kompletan prikaz ljudskog tela u 16. veku. Zatim, tu su kartograf Gerhard Merkator, čiji je rad bio uticajan na razvoj GPS navigacije, i Žan-Pjer Minkelers, koji je izumeo svetleći gas za osvetljavanje velikih svetskih gradova.

Najnoviji polimatičar, kaže Ridouani, je sam profesor Hertog, čija se kvantna teorija gradi na Lemetrovom otkriću.

Na kraju, sjaj Levena je nega genija koji nastavljaju da osvetljavaju univerzum.