Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Destinacije i Putopisi

Njegove obale u 3 države se svakodnevno menjaju: Desetine lica jednog mora (FOTO)

Vadensko more sa svojim obalama u tri države je jedan od poslednjih ekosistema svoje vrste.

Izvor: Shutterstock

Vadensko more, fenomen prirode prepoznat i od strane UNESCO koji ga je zaštitio kao svetsku baštinu, nije oduvek izgledalo kao danas. Konture je dobilo pre nekoliko hiljada godina, međutim, njegova obala do danas ne prestaje da se menja.

Pre oko 10.000 godina Severno more bilo je gotovo suvo, a od Holandije do Engleske se tada moglo ići peške. Negde na početku holocena su jaki vetrovi decenijama nanosili ogromne količine peska u smeru Danske, Nemačke i Holandije, a Severno more je počelo da se puni. Talasi su oblikovali peščane zidove, a morski kanali su rasli - i na kraju toliko porasli da se tokom nekoliko vekova u njima napravilo more.

Pogledajte fotografije u galeriji:

Vadensko more jedan je od poslednjih ekosistema svoje vrste. Ono nastaje pod uticajem plima i iz tog razloga se dva puta dnevno povlači i za sobom ostavlja ogromna blatna prostranstva, širine i do 40 kilometara. Ti prirodni procesi stvaraju jedinstvene prizire pa u jednom trenutku posetilac može da vidi ogromno blatno prostranstvo, a već u sledećem sve prekrije voda, piše Pun kufer.

Vadensko more rasprostire se obalama Danske, Nemačke i Holandije i uprkos promenljivom staništu u kom nije lako opstati, ovo more vrvi od života.

Na morskim livadama raste trava, buja slana močvara, nastaju kanali i estuari, neobična korita, plaže i dine – a sve to u zavisnosti od toga da li ga posmatrate tokom plime ili tokom oseke.

Veliki deo Vadenskog mora, naročito u Holandiji i Donjoj Saksoniji, u severom delu Nemačke, pokrivaju ostrva oblikovana prirodnim pregradama.

Iako je priroda odigrala glavnu ulogu u nastanku Vadenskog mora, i čovek je sučestvovao na svoj način. Izgradili su nasipe kako bi se stoka i usevi bilizaštićeni od poplava, a oblik mora se menjao i otkopavanjem blata iz kanala.

Struje Vadenskog mora su jake, ali nisu svuda iste. Što je veća razlika između plime i oseke, struja je snažnija. Tako je, na primer, u Holandiji razlika između plime i oseke manja nego u Nemačkoj i Danskoj. To znači da su struje u Holandiji slabije.

Tamo gde su plima i oseka veće, kanali su širi jer kroz njih protiče više vode, a to se dešava u Nemačkoj i Danskoj, u kojima su , u odnosu na Holandiju, i ostrva manja.

Možda će vas zanimati i:

Najnovije

Priroda

Nauka