Zaustavite planetu, ovde izlazim: Uživanje u FIKI i putovanje zemljama vikinga i Andersena

Inspirišući putopis iz nordijskih zemalja.

Vežem i sledim neku svoju nit i nikuda ne žurim. Menjam dnevni ritam. Provodim vreme sa ljudima koji žive drugačije i u drugim uslovima i to nekada može biti lekovita promena. Probala sam i mogu reći da prija. Posetila sam ljude do kojih je teško doći ali sam čula njihove priče i od njih dosta toga naučila. To je jedan od načina da čujem i osetim sebe.

Pojam Nordijske zemlje odnosi se na pet zemalja severne Evrope (Norveška, Švedska, Danska, Finska i Island) koje su ujedinjene geografskim i ekonomskim faktorima, a ono što im je zajedničko, između ostalog, jeste otpornost na oštre vremeneske uslove, niske temperature i vikinzi. Od navedenih, u ovom putopisu stavićemo fokus na Švedsku i Dansku, tačnije mesta koja tekst prati jesu: mesto Are u čijoj neposrednoj blizini se nalazi jezero Åresjön, grad Malme koji je odlična poveznica sa susednom Danskom – Erseundskim kanalom i Kopenhagen, predstonica Danske.

Nordijske zemlje zauzimaju prva mesta na lestvici u mnogim kategorijama (kao primarnu izdvajamo edukaciju) i kao takve su postale ciljna grupa mnogih naroda.

Ka bilo kom smeru da se uputite, neizbežni su maestralni predeli i jačanje želje za udisanjem novih mirisa, a prvu reč koju bi trebalo da naučite kao stranac u Švedskoj jeste LAGOM – pojam koji velikim delom opisuje njihovu kulturu i način razmišljanja i funkcionisanja. U slobodnom prevodu rekli bismo da pojam predstavlja ravnotežu, umerenost i sredinu u svemu – u jelu, piću, uživanju, radu. Dovoljno ali ne previše.

U Švedskoj je nepristojno piti kafu sam, čak i da se radi o kratkoj pauzi za ručak na poslu. Šveđani to nazivaju FIKA – vreme kada su svi okupljeni i uživaju u kafi. Svaka aktivnosti u tom periodu, osim ispijanja kafe, smatra se nepristojnom.

Švedska je postala velika sila u Evropi još u 17. veku, a velika udaljenost južnog i severnog dela oblikovali su je u zemlju sa velikim raznolikostima u svojoj kulturi, reljefu i narodima. Poznata i po vikinzima sa čijim motivima se može pronaći veliki broj suvenira. Sam naziv "vikinzi" potiče od reči VIK što označava zaliv, vodu – a što svedoči o velikoj povezanosti Šveđana sa vodom. Vikinge su često nazivali i pogrdnim imenima, a smatrali ih i necivilizovanim i neemancipovanim narodom koji koristi grubost i silu kao primaran vid komunikacije i vezivali ih isključivo za ratove. Zapravo, njihovo glavno interesovanje je bila trgovina. Pored trgovine i poljoprivreda. Sa druge strane, to je ono što je i povezuje sa ostalim nordijskim zemljama, iako je među njima postojala određena razlika.

Izvor: Ajla Selimović

Na prvi susret sa južnim delom Švedske nije zaostajala misao da sam, možda, imala dovoljno sreće da me vreme posluži i da neću imati potrebu da nosim nešto deblji šal i zaštitne rukavice. Ipak, idući ka severu, potreba za zimskom jaknom je rasla. Iako nisam ljubitelj iste - bio je to jedini način da nastavim ka severnom delu koji je znatno hladniji, a ako pitate Šveđane, oni će vam reći da ne postoji zima, postoji samo slabo obučen čovek.

Veći broj gradova u Švedskoj možete obići na nekoliko načina: metroom, autobusom ili biciklom - koje je u ovoj zemlji u širokoj upotrebi i koristi ga veći deo stanovništva. Stockholm možete obići i brodićem.
Posebno vikendom su aktivni brodovi kojima se Šveđani (i turisti) prevoze do Finske.

Nama to nije bio cilj, iako je Aurora Borealis odavno na listi. Upućujemo se ka mestu Are koje se nalazi nekoliko kilometara od granice sa Norveškom. Mesto posećuju turisti vekovima unazad, a prekretnica u turizmu je godina kada je izgrađena železnica.

U blizini se nalazi i jezero Åresjön koje poseduje i skijalište – a zbog svoje dobre lokacije ubraja se u najbolja skijališta na svetu koja su i norveški i švedski kraljevi koristili kao mesto za rekreaciju. Upravo zbog toga, mesto je jedno od većih turističkih atrakcija. Skijalište poseduje preko 30 žičara, a predstavlja i centar alpskog skijanja u Švedskoj.

Sa druge strane, Are je glavno odmaralište i za bicikliste tokom leta. Biciklizam je, takođe, dosta popularan u ovom mestu – pored paraglajdinga i golfa, a tu se nalazi i crkva Are koja je sagrađena u 12. veku.
Već tu se otvorila prilika da upoznamo ljude sa kojima se razmena iskustava i razmisljanja bila jako korisna. Upoređivanje sistema edukacije svakako jeste bio jedan od ciljeva posete Nordijskih zemalja, no, pre direktnog kontakta sa školama, od ljudi sam slušala priče. Škole su besplatne – školski materijali, školski prevoz, u nekim školama čak i hrana. Osim toga, bar 30 odsto vremena (za vreme nastavnog procesa) deca su u obavezi da provedu van škole, u prirodi – jer je u prvom planu pravilan i zdrav razvoj dece. U sve to sam se i uverila i ponela još jače utiske nakon posete osnovne škole u gradu Malmö. Deset učenika formira jedno odeljenje, a predavač ima dovoljno vremena da se posveti svima u razredu. Učenici nisu izloženi pismenim proverama znanja u velikoj meri, tek jednom godišnje. Šveđani takve stvari ne praktikuju, smatraju da treba anulirati sve što učenike izlaže velikom stresu.

Ljudi koji dolaze i ostaju da žive u ovim zemljama su (prema njihovim pričama) i više nego zadovoljni navodeći različite razloge za to.

Na krajnjem severu možete pronaći hotele koje su napravljeni u potpunosti od leda, a Stokholm je jedan od gradova sa najvećim brojem muzeja na svetu.

Grad Malme je grad opuštene atmosfere i susretljivih ljudi, a može se obići pešaka ili vozeći bicikl. Malme je treći po veličini grad u Švedskoj. Na ulicama se sve odvija nečujno, bez buke i velike galame – iako grad poseduje veliki broj parkova u kojima se deca igraju.

Izvor: Ajla Selimović Izvor: Ajla Selimović

Može se uživati u raznim stvarima, parkovima, izletištima, dobroj hrani ali ono što je neosporiva prednost ovog grada u odnosu na ostale jeste poveznica sa susednom Danskom i glavnim gradom Kopenhagenom. Zanimljivo je da je grad nekada pripadao Danskoj, ali su ga Šveđani ponovo preuzeli još u 17. veku. Danas je ekonomija u gradu dobro razvijena i predstavlja centar obrazovanja i kulture, a u njemu se može sresti veliki broj raseljenika sa prostora bivše Jugoslavije.

Malme je karakterističan i po preplitanju moderne i tradicionalne arhitekture, posebno u ulicama i nekolicini trgova koji se nalaze u starom delu grada (Gamla Staden) gde se ujedno nalazi i najstariji trg Stortorget koji predstavlja centralnu tačku i centralno mesto za održavanje raznih kulturnih manifestacija na otvorenom. U blizini se nalazi i najstarija građevina – crkva Svetog Petra i muzeji koji imaju šta pružiti: Teatermuseet (muzej pozorišta), Moderna Museet Malmö (muzej moderne umetnosti) i Ebbas Hus, najmanji muzej u Malmeu koji prikazuje enterijer tipične stambene kuće sa originalnim nameštajem sa početka 20. veka.

Dalje u gradu (u delu koji je poznatiji kod nazivom Västra Hamnen, tačno uz obalu mora) se nalazi i zgrada Turning Torso (Rotirajući torzo), koja predstavlja najvišu zgradu u Skandinaviji, sadrži čak 54 sprata.

Iz ovog dela Švedske do Kopenhagena je lako doći, a poseban je doživljaj stići preko Erseundskog mosta/tunela koji se se jednim delom nalazi ispod površine Baltičkog mora. To je ono što ostavlja poseban utisak; možete se opustiti i promatrati okolinu kroz prozor autobusa barem u onoj meri u kojoj cesta dozvoljava – dok ne uđete u podvodni tunel.

Bicikl je i ovde najzasutpljenije prevozno sredstvo – Danci to objašnjavaju na dva načina: Kopenhagen je mali, svuda se može relativno brzo stići, a izbeći gradski automobilska gužva; i bicikl im pomaže u državanju kondicije i zdravog duha.

Ukoliko pratite istraživanja, doći ćete i do informacije da su Danci najsrećnija nacija na svetu. U prilog tome ide činjenica da ne plaćaju školstvo i da su medicinske usluge besplatne, a ipak Kopenhagen je jedan od skupljih gradova u Evropi.

Osim toga, ono što je zajedničko navedenim zemljama jeste to što su njihovi stanovnici orijentisani na očuvanje okololine u kojoj borave i u velikoj meri ekološki osvešćeni. Stoga nailazimo na izuzetno čiste ulice, čiste parkove, a čak oko 80 odsto stanovništa živi u gradovima.

Glavna atrakcija grada je kanal Nihvan – nekadašnja trgovačka luka. Može se obići brodom, a odmah do obale se mogu uočiti zgrade u različitim bojama, a zabavni park Tivoli je jedna od većih atrakcija u gradu (čija dekoracija varira u odnosu na godišnje doba), pored kuće Andersena, koji je posebno inspirativan deci.

Obilazak grada možete započeti sa trga Rådhuspladsen na kome, između ostalog, nalaze zmajska fontana i spomenik Hansu Kristijanu Andersenu. Na trg se nastavlja Strøget, najznačajnija pešačka i šoping ulica u Kopenhagenu, koja važi i za jednu od najdužih takvih ulica u Evropi. U ovoj zoni se može naći i trgovati svašta, posebno ukoliko dođete za vreme novogodišnjih praznika i ukoliko tražite dekorativne stvari. U blizini se može videti i Kristijansborg palata, u kojoj je smešten parlament. Odmah pored se nalazi Børsen, istorijska građevina čiji je krov sačinjen od repova četiri zmaja. Tu je i dvorac Rosenberg koji je sagrađen početkom 17. veka, a sagradio ga je Kristijan IV, jedan od najpoznatijih skandinavskih kraljeva.

Kopenhagen važi za jedan od skupljih gradova u Evropi, a njegov obilazak možete završiti obilaskom Male sirene, bronzane statue smeštene na pristaništu Langelinje i Amalienborg palate koja predstavlja sedište danske kraljevske porodice, a u okviru koje se nalazi i muzej – koji će posebno biti zanimljiv ljubiteljima istorije. Tu možete (svakog dana u podne) gledati i smenu kraljevske straže.

Obrazovni sistem je sličan kao u Švedskoj – deca se od malih nogu navikavaju na niske temperature i nepovoljne uslove za rad. Propisi u nekim vrtićima su takvi da deca svakodnevno provode najmanje dva sata napolju – bez obzira na vremenske uslove. Hranu deca donose često od kuće – samostalnost je visoko razvijena, deca veći broj aktivnosti rade sama.

Nordijske zemlje, pored navedenih zajedničkih i individualnih činjenica, sadrže veliki broj mesta koja bi trebalo da budu na #bucketlist-i onoga koji putuje. Ono što je svakako neizostavno jeste polarna svetlost, Aurora Borealis.

Putovanje je jedan od načina da spoznamo koliko smo svi različiti, a koliko, u stvari, oko istih stvari brinemo. Putovala sam svetom da bih svoj svet razumela bolje. Posmatrala kako druge kulture žive. Jurila i mirno prolazila kroz razna mesta. Hranila dušu i ostajala bez sna.

Skupljala kamenčiće i uspomene.

To je ono što vraćam kući nazad sa sobom.