Umnogome drugačija od ostataka države: Baskija – "crna ovca" Španije

19.03.2021 12:20 22.03.2021 15:50

Autor Ivana Dukčević 19.03.2021 12:20 22.03.2021 15:50

Na obroncima Pirineja – pejzaže prekrivaju zeleni pašnjaci, kamene kuće i luke u zalivima nalik fjordovima. Priroda, klima, arhitektura, ali i jezik Baskije prilično su drugačiji od klasičnih predstava Španije.

Izvor: Foto: Ivana Dukčević

Baskija - na španskom jeziku Pais Vasco, a na baskijskom (euskara jeziku) Euskal Herria, oblast je koja se jednom četvrtinom prostire na krajnjem jugozapadu Francuske i preostale tri četvrtine severozapadom Španije. Osim na jugu Francuske, u španskom delu Baskije nalaze se najčuvenije pećine u kojima su pronađeni najstariji ljudski crteži iz perioda praistorije, na tlu Evrope - sistem pećina Altamira. Smatra se da Baskijci - starosedeoci, nisu narod indo-evropkog porekla, već upravo potiču od praistorijskih ljudi koji su ovde živeli mnogo pre dolaska Rimljana i germanskiih plemena. I njihov jezik je veoma drugačiji od francuskog i španskog.

Iako je ovaj deo španske obale najčešće vezan za mondenski grad San Sebastijan, u dubokim zalivima nalik fjordovima, ređaju se nestvarno lepa priobalna mesta, sa arhitekturom kuća kao izašlim iz srednjovekovne bajke. Na krajnjem severu Španije, dvadesetak kilometara severno od San Sebastijana, na širokom ušću reke Bidasoe koja deli Francusku od Španije na brdu se smestio bajkoviti gradić Hondaribija (na baskijskom Hondarribia, na španskom Fuenterrabia). Mesto čiji naziv u prevodu znači "peščani sprud" čine kamene kuće, arhitekture koja podseća na alpski stil. U prednjem delu, baskijske kuće imaju velike drvene doksate sa lođama nalik istočnjačkim i andalužanskim - u staklu, poređane u nivoe jedne iznad drugih.

Baskija, Hondaribija

Izvor: Ivana Dukčević

Osim sivkastog kamena, u boji arhitekture preovlađuje plava, i nijanse crvene i zelene - boje baskijske zastave kojim su ofarbani drveni detalji, kao i prozori kao izašli iz bajke o Ivici i Marici. Do detalja očuvane stare kuće, mnoge sa reljefnim srednjovekovnim porodičnim grbovima, nižu se unutar zidina nekadašnje tvrđave, sa koje se preko reke pružaju pogledi na Francusku - baskijsko mesto Hendaju (Hendaya) i atlantsku obalu. Zbog izuzeno vlažne i promenljive atlantske klime, u proleće i tokom leta, ovaj deo Španije obiluje nepreglednim zelenim brežuljcima koji pre liče na Novi Zeland, nego na uobičajenu predstavu Španije. Na uzvišenjima, kao na brdu simpatičnog baskijskog naziva Žaiskibel (Jaizkibel), duž livada koje gledaju na Atlantik, kraj jednostavnih kamenih kuća i ostataka srednjovekovnih kula pasu krave i stada ovaca. Iako je većina baskijskih ovaca bele boje, crna ovca je simbol Baskijaca, a znak stilizovane deteline, simbol Baskije.

Baskija, brdo Žaiskibel

Izvor: Ivana Dukčević

Baskija, San Sebastijan

Izvor: Ivana Dukčević

Baskija, Pasai Donibane

Izvor: Ivana Dukčević

Za prelep položaj San Sebastijana (na baskijskom - euskara jeziku: Donostia) zaslužan je skoro potpuno pravilan, kružni zaliv nalik školjki u kojem je smešten, sa ogromnom peščanom plažom Konćom, na čijim se krajevima nalaze brda Urgulj i Ihueldo (Monte Urgull, Monte Igueldo), i ostrvce Santa Klara u središtu zaliva - slika kao sa razglednice. Prošetali smo mondenskim San Sebastijanom - "malim Parizom atlantske obale", između doteranih kamenih kuća i uređenih trgova, i videli modernističko zdanje Kursaal. Među strancima i lokalcima grad je čuven po tapas-barovima, jer osim u Barseloni tapasi San Sebastijana važe za najbolje u Španiji. I dok se na brdu Urgulj nalazi park za šetnju i statua Hrista, put do vrha brda Ihueldo mnogo je neobičniji. Do uzvišenja sa restoranom, kulom i zabavnim parkom - osim veoma strmim drumom, stiže se simpatičnom, crvenom, stepenasto konstruisanom uspinjačom Funicular del Igueldo, sa čijeg se vrha pružaju se najlepši pogledi na čitav zaliv.

Vidi opis

Umnogome drugačija od ostataka države: Baskija – "crna ovca" Španije

Foto: Ivana Dukčević

Skloni opis

Pogledaj slike

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 18 1 / 18

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 18 2 / 18

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 18 3 / 18

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 18 4 / 18

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 18 5 / 18

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 18 6 / 18

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 18 7 / 18

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 18 8 / 18

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 18 9 / 18

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 18 10 / 18

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 18 11 / 18

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 18 12 / 18

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 18 13 / 18

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 18 14 / 18

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 18 15 / 18

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 18 16 / 18

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 18 17 / 18

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 18 18 / 18

Nešto severnije, između Hondaribije i San Sebastijana, skrivena od autoputa nalaze se dva veoma uzana, krivudava i duboka zaliva koji podsećaju na fjordove, na čijim su se obalama do visoko u brdu smestila neverovatno lepa mala mesta sa predivnom arhitekturom kamenih kuća, u zalivu-fjordu.

U selu Pasai Donibane, jednom od najživopisnijih malenih mesta ovog dela obale, inspiraciju je potražio i Viktor Igo koji je boraveći u zalivu Pasaia leta 1843. napisao da je Pasai Donibane "...mesto gde se život, kretanje Sunca, plava boja, vazduh i sreća, ne mogu izbeći...". Kuća u kojoj je boravio još uvek postoji, kao i tabla na kojoj je to zapisano. Osim Viktora Igoa, i čuveni lider francuske revolucije Lafajet (Lafayette), svojevremeno je sa ovog mesta isplovio brodom na svom putovanju ka američkim kolonijama kojima je pomagao u sticanju nezavisnosti od Engleske. Osim natpisa u vezi s Viktorom Igoom, u ovom delu španske Baskije u vreme našeg obravka bili su prisutni mnogi murali na zidovima koje niko nije dirao, a koji su govorili u prilog političkoj, baskijskoj organizaciji ETA, kao i zastave na balkonima sa mapom Baskije i zahtevima za nezavisnošću, koje su meštani gotovo svuda ponosno isticali.

Na dokovima ovog zaliva izgrađena je većina brodova španske Armade, a zaliv-fjord Pasaia u srednjem veku bio je jedna od polaznih tačaka trgovine kakaovcem sa Venecuelom. Iza poslednjih kuća, na kraju šetališta koje vodi obalom duž čitavog relativno uskog i krivudavog zaliva, na strmini stena nalazi se usamljeni svetionik, o čije podnožje bez prestanka udaraju talasi moćnog okeana.

Tekst i fotografije, deo su knige, internet i stranica na društvenim mrežama "Umetnost putovanja" i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima.