"Madeira, ili Madera - kako lokalci u izgovoru skraćuju naziv svog ostrva, zelena je bašta Atlantika poznata kao "ostrvo večnog proleća". Pođite na još jedno uzbudljivo putovanje sa Ivanom Dukčević.
Avion koji je oko podneva poleteo iz sunčanog Lisabona, lebdeo je ka jugozapadu iznad plavetnila Atlantika skoro dva sata, pre nego što je odjednom i bez najave počeo naglo da se spušta. Pogledala sam kroz prozor i u daljini ugledala usamljeno, visoko, zeleno ostrvo sa oblakom koji je seo na planinske vrhove, ravne kao tepsija. Praćen jakim vetrom i rasprskavanjem kiše, avion se spustio izuzetno nisko, prošao neveliko ostrvo, i kada je već izgledalo da ćemo produžiti dalje ka pučini naglo skrenuo za 90 stepeni pravo ka visokim, stenovitim liticama. Samo stotinak metara od ostrva, usledio je nagli zaokret za još 90 stepeni i spuštanje na zvanično najtežu pistu za sletanje aviona, na svetu, podignutu na stubovima tik do obale okeana. Zbog konfiguracije stenovitog ostrva, drugačije nije bilo moguće.
Možda će vas zanimati i:
-
Destinacije i Putopisi |
04. Jul 2020.
Umetnost putovanja: Upoznajte veličanstveni Fuđi, svetu planinu Japana
Madeira, ili Madera - kako lokalci u izgovoru skraćuju naziv svog ostrva, zelena je bašta Atlantika poznata kao "ostrvo večnog proleća". Dužine 57 i širine samo 22 kilometra, priroda ostrva udaljenog 700 km zapadno od Maroka obiluje izvanrednim kontrastima. Mnoštvo bujne vegetacije - zelenilo koje traje tokom čitave godine, ogromni šareni cvetovi na zagasito-crnim liticama ugašenog vulkana, i tropsko voće koje niče u lokalnim baštama, neki su od razloga zbog čega Madeiru nazivaju i rajskim ostrvom Evrope. U novembru 2019, na godišnjoj dodeli svetskih turističkih nagrada World Travel Awards, ostrvo je peti put za redom proglašeno - Svetskom ostrvskom destinacijom broj 1, i tako iza sebe ponovo ostavilo Bali, Maldive i Mauricijus.
Jedna od najpoznatijih biljki koja uspeva na Madeiri je šećerna trska. Vekovima pre nego što su Evropljani doznali za šećernu repu, tokom XVII i XVIII veka u španskim i portugalskim kolonijama Južne Amerike rasla je ova biljka čija je cena bila ravna ceni zlata.
Osnovni krivci za prirodne kontraste Madeire su vulkansko poreklo, položaj u sred okeana i konfiguracija, gde osim veoma uzanog obalskog pojasa čitavo ostrvo čini strma, okomita, gotovo četvrtasta planina nalik neravno isečenom panju, koja se počev od obale veoma naglo penje na visinu od čak 1862 metara, koliko iznosi najviši vrh ostrva Pico do Ruivo. Prilikom uspona, i sama priroda naglo se menja. Počinje od tropskih bašti na obali, u toku 10 minuta vožnje prerasta u šumu eukaliptusa, a zatim se na samom vrhu pretvara u zelene pašnjake daleke Irske i borove šumarke, u izmaglici. Temperaturna razlika takođe je značajna. Od novembarskih 27 stepeni na obali, na vrhu ostrva dočekala nas je stopostotna vlaga, a termometar u lokalnoj kafani pokazivao je 9º. Zbog oblaka koje privlače vrhovi planine, na najvišim delovima ostrva skoro konstantno prska kiša. Ne pada, već prska - kao vetrom raznešena, zbog čega je na ostrvu moguće videti nekoliko dugi, odjednom. Iako na Madeiri ne postoji reka, niti izvor pijaće vode, ovaj klimatski fenomen omogućava ostrvljanima da uvek imaju dovoljno sveže vode. Na najvišim delovima ostrva, stanovnici prave levade - veštačke, betonske kanale nalik prizemnim akvaduktima, koji iz potoka stvorenih kišnicom skupljaju vodu u najtananijim kapima rasprskanu po vazduhu. Na kraju svog puta, potoci i levade, obrušavaju se sa visokih litica u okean u vidu vodopada.
Na južnim obalama Madeire, duž litica gotovo otrgnutih od mora, u nepreglednim kaskadnim redovima, jedne iznad drugih protežu se plantaže banana. Lokalci se šale komentarišući da na Madeiri postoji više stabala banane nego samih stanovnika, što nije daleko od istine s obzirom da na ostrvu živi oko 250.000 ljudi. Na šarenoj pijaci Mercado dos Lavradores u glavnom gradu Funšalu moguće je kupiti majušnu, debeljuškastu jabuku-bananu koja ima ukus ove dve voćke, zajedno. Pijaca je najživlja subotom pre podne, kada se tezge šarene u najjarkijim bojama voća, povrća i tropskog cveća. Osim banana, u ostrvskim baštama uzgaja se: mango, papaja, avokado, četiri vrste marakuje (passion-fruit), čerimoja - "ljubavno voće" sa obronaka Anda u Južnoj Americi, i surinamska trešnja - pljosnata, sa talasastim, reljefnim naborima.
Ipak, najveći utisak ostavila je "ananas-banana", voće u obliku velike, izdužene zelene šišarke, čija beličasta unutrašnjost zaista ima ukus i teksturu ananasa i banane. Iznenađenje je usledilo kada smo saznali da voćka nije rezultat kalemljenja, već plod biljke filodendron - nama prilično poznate dekorativne, zeljaste biljke ogromnih reckavih listova, koju su naše mame i bake gajile u saksijama, kao ukras u stanovima. Ko bi pomislio da filodendron - uz tropske uslove i vlagu, daje voćni plod.
Jedna od najpoznatijih biljki koja uspeva na Madeiri je šećerna trska. Vekovima pre nego što su Evropljani doznali za šećernu repu, tokom XVII i XVIII veka u španskim i portugalskim kolonijama Južne Amerike rasla je ova biljka čija je cena bila ravna ceni zlata. Jedino mesto u Evropi gde je uspevala bila je tropska Madeira, te su ostrvljani - Portugalci koji su Madeiru 1419. otkrili i naselili, jedno vreme nazivani "kraljevima šećerne trske". Sa Madeire, šećerna trska stizala do svih delova zapadne Evrope, a umesto novca ponekad bila razmenjivana i za umetničke slike čuvenih flamanskih slikara. Nekada najpoznatiji proizvod šećerne trske bio je rum, poznat kao piće za čiju je fermentaciju u pedeset do osamdeset odsto alkohola bilo potrebno samo dva do tri dana. Zbog ove činjenice, rum je veoma dugo bio omiljeno "instant" alkoholno piće, naročito mornara koji su prevozeći dragoceni tovar iz Latinske Amerike često bili u dodiru sa njegovim tečnim, alkoholnim oblikom.
Osim ruma, od šećerne trske pravi se med i izuzetno ukusni ostrvski suvi kolač čiji rok trajanja na sobnoj temperaturi iznosi skoro godinu dana. Prema tradiciji, mesi se za Novu godinu i kad "odstoji", služi se narednog decembra - za Božić. U mestu Kaljeti (Calheta), obišli smo jednu od poslednjih preostalih fabrika za preradu šećerne trske. Osim ruma, najčuveniji alkoholni proizvod ostrva je i vino Madeire u nekoliko sorti, počev od stonog, pa sve do dezertnog koje se služi kao apertitiv, ili uz kolače. Zajedno sa tropskim voćem, zasadi vinograda nalaze se duž južne obale.
Možda će vas zanimati i:
-
Destinacije i Putopisi |
19. Jun 2020.
Iran - u poseti asasinskom gnezdu u planinama Elburz (Alborz)
Samo dvadeset kilometara dalje - na drugoj strani ostrva, severna obala Madeire veoma je drugačija od južne. Umesto plantaža tropskog voća, na mestu gde kopno ulazi u more dominiraju nepristupačne špicaste stene visine preko stotinu metara, o koje se uz huku i penu razbijaju veliki talasi. Još jedna od nekoliko mikroklima ovog nevelikog ostrva, podsetila nas je na obalu Severnog mora i izgledala kao da smo pristigli na kraj sveta. Jedno od najlepših mesta na severnoj obali je Santana ("Sveta Ana"), gradić u kojem se još uvek mogu videti tradicionalne kuće - jedna od atrakcija ovog dela ostrva. Nije poznato zbog čega se zaboravljena arhitektura prvih evropskih doseljenika zadržala samo u Santani i nigde drugde na ostrvu. Bele, sa jarko crvenim i plavim detaljima, prepoznatljive su po debelom trščanom krovu koji se jednom u desetak godina skida, da bi se u roku od nekoliko dana postavio novi. Na trgu u Santani, tri očuvane stare kuće renovirane su i pretvorene u info centre za turiste. Na preporuku lokalaca, odlučili smo da prošetamo selom i vidimo još nekoliko preostalih, originalnih kuća, u kojima ljudi još uvek žive. Iako male i prilično skučene, nekada je njihova unutrašnjost na tri nivoa imala prizemni deo za domaće životinje, središnji - za smeštaj članova porodice i tavan za odlaganje stvari. Osim tradicionalnih kuća, okolina Santane tokom proleća i leta poznata je po beskrajnim poljima raskošnih hortenzija, ogromnih bledo-ljubičastih, plavičastih i rozikastih cvetova koji u ovom delu ostrva rastu gotovo svuda - u baštama, kraj puteva i na obroncima brda. Bokori biljke koja voli vlagu, tokom proleća i leta na Madeiri dostižu visinu i do tri metra.
Tekst i fotografije deo su internet stranice Umetnost putovanja autorke Ivane Dukčević, i zaštićeni su zakonom o autorskim i srodnim pravima. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje bez dozvole autora.
Možda će vas zanimati i:
-
Galerije |
17. Jul 2020.
Umetnost putovanja: Upoznajte Kačkar - planine čaja i lešnika od kog se pravi čuveni krem
