Proizvodnja mesa danas je gotovo pet puta veća nego ranih šezdesetih godina kada se godišnje proizvodilo oko 70 milona tona, a tokom 2017. ta brojka je porasla na 330 miliona tona mesa.
Konzumacija mesa na globalnom niivou u proteklih 50 godina se izuzetno brzo povećala, a po podacima Kancelarije UN-a za hranu i poljoprivredu najviše mesa na našoj planeti danas pojedu Amerikanci, Australijanci i Evropljani.
Proizvodnja mesa danas je gotovo pet puta veća nego ranih šezdesetih godina kada se godišnje proizvodilo oko 70 milona tona, a tokom 2017. ta brojka je porasla na 330 miliona tona mesa. Glavni razlog tome je puno veći broj stanovnika zemlje, pišu britanski mediji.
U razdoblju od 1960. do 2017. svetska populacija se više nego udvostručila, pa tako danas na Zemlji živi (i jede) više od 7,6 milijarda ljudi, a pre 60 godina nas je bilo tri milijarde.
Međutim povećanje broja stanovnika nije jedini razlog povećanja konzumacije mesa. Naime, širom sveta ljudi su postali bogatiji, pa češće konzumiraju meso iz čega proizlazi da se ono najčešće jede u bogatim zemljama.
Saznajte i Da li je crveno meso zaista štetno za zdravlje?
Na vrhu spiska najvećih svetskih konzumenata mesa su Amerikanci i Australijanci. Po UN-ovim podacima tamo prosečan stanovnik pojede oko stotinu kilograma mesa godišnje, što je ekvivalent polovini goveda ili 50 pilića.
Meso u velikim količinama jedu i u zapadnoj Evropi gde svaki stanovnik prosečno godišnje pojede između 80 i 90 kg mesa.
Međutim, u siromašnim zemljama je situacija drugačija. Primera radi, prosečni Etiopljanin godišnje pojede samo sedam kilograma mesa, stanovnik Ruande osam kilograma, a Nigerije devet. Za poređenje, to je deset puta manje mesa nego što ga godišnje pojede prosečni Evropljanin.
Po svemu iznesenom jasno je da se meso češće i više jede u bogatijim zemljama, a takvo stanje vlada zadnjih pedesetak godina.
U bogatim državama konzumacija se povećala, u siromašnim ostala ista
Po podacima UN-a u pojedinim zemljama se prosečna konzumacija mesa gotovo dvostruko povećala, dok je u siromašnim ostala ista.
Pogledajte i Otkriven plan ishrane koji će spasiti planetu i nahraniti sve ljude?
U Keniji se konzumacija mesa gotovo uopšte nije promenila od 1960.
Nasuprot tome, prosečan Kinez je šezdesetih godina prošlog veka konzumirao godišnje prosečno pet kilograma mesa, a osamdesetih godina ta se količina povećala na 20 kg, da bi po poslednjim podacima Kinezi u moderno doba konzumirali više od 60 kg godišnje.
Slična je situacija Brazilu, gde se konzumiranje mesa od 1990. gotovo udvostručilo.
Priča za sebe je Indija. Premda su se tamo prosečna primanja od 1990. utrostručila, konzumacija mesa ostala je ista. Treba istaći i da je pogrešno verovanje po kome je Indija većinski vegetarijanska zemlja. Po nacionalnim podacima čak dve trećine Indijaca jedu neku vrstu mesa, ali uprkos tome Indijci konzumiraju samo 4 kg mesa po osobi godišnje, što ih svrstava na dno svetske lestvice. Delimično je razlog tome izbegavanje određenih vrsta mesa zbog verskih razloga.
Nutricionisti: Zameniti crveno meso piletinom
U određenim okolnostima konzumiranje mesa može biti korisno. Umerene količine mesa i mlečnih proizvoda mogu da utiču na poboljšanje zdravlja ljudi, posebno u zemljama s niskim primanjima gde ishrana najčešće nije raznolika, ali u mnogim zemljama potrošnja mesa daleko nadilazi temeljnu korist kada su posredi prehrambene vrednosti.
Otkrijte i Da li je čovek po anatomiji biljojed ili mesožder?
Štaviše, konzumacija previše mesa može predstavljati rizik za zdravlje. Ranija istraživanja, ali i službeno saopštenje Svetske zdravstvene organizacije iz 2015. upućuju na to da prekomerna konzumacija crvenog mesa i mesnih prerađevina povećavaju rizik od razvoja srčanih oboljenja, moždanog udara i nekih vrsta karcinoma.
Ljubitelji mesa odbacuju takve navode, a SZO pojašnjava da su sastojci koji mesne prerađevine čine nezdravima upravo konzervansi, pojačivači okusa, dim i slični faktori.
Nutricionisti veruju da bi korak prema boljem zdravlju mogla da bude zamena crvenog mesa i slanine u ishrani pilećim mesom i podsećaju da meso iz ishrane ne treba izbaciti, već bi trebalo konzumirati domaće meso bez aditiva.
