U kuršumlijskom selu Trešnjica, na obroncima planine Kopaonik, desetak stanovnika živi izolovano od moderne civilizacije, a samo jedan od njih ima kontakt sa gradom i mobilni telefon koji se ne može koristiti u selu, jer nema signala.
Zbog nepistupačnog terena i daljine u to selo nikada nije stiglo vozilo, već su jedino prevozno sredstvo sanke, pa svaka kuća mora da ima krave ili bikove koje koriste za prevoz drva, ali i ljudi kada se neko razboli.
Kako kažu meštani, retko je da se neko razboli, ali uglavnom "trpe" bol. Ali kad baš mora, onda su sanke jedini prevoz.
"Razbolim se, upregnemo krave, stavimo dušek na sanke, pa legem i tako me odvezu do banje", rekla je Dostana Vitorović (79) i dodala da u to selo nikada nije došao sanitet.
Meštanin Milovoje Tomić (48) u ime svih stanovnika Trešnjevice dolazi u grad.
"Pojedine komšije i rođaci nisu bili u gradu skoro 20 godina. Razlog je nepristupačan teren, daljina, a nema nikakav prevoz. Nisu ni imali potrebu da idu u grad", objasnio je Milivoje.
Stanovnici se hrane isključivo od onoga što proizvedu, neki od njih imaju poljoprivredne penzije, dok drugi zarađuju od berbe šumskih plodova i pečuraka koje Milivoje Tomić prodaje u Lukovskoj banji i od toga kupuje osnovne namirnice koje meštani ne mogu da poizvedu kao što su brašno, so, šećer i lekovi.
Kako je objasnio Tomić, razgovarao je sa predsednikom opštine Kuršumlija, ali mu je on rekao da nema sredstava da obeća pomoć tom selu.
"U opštini Kuršumlija imaju preča posla od nas. Jedini oslonac nam je Lukovska banja koja nam je dala krevete, možemo da se pregledamo kod banjskog lekara u bilo koje vreme. Dozvolili su mi i da prodajem gostima šumske plodove", kaže Milivoje.
U selu ima dva televizora, ali nema signala, a u dva navrata su ih obilazili socijalni radnici, koji su odlučili da samo jedna osoba dobije negu i socijalnu pomoć.
Meštani kažu da ne veruju da će ih ikada neko obići i pomoći, već da će duboko u nedrima Kopaonika ostati da žive u uslovima kao u srednjem veku.
Izvor: Beta
