"Na putu do Indokine" je ime bloga Bojana Stekića koji je sa svog višemesečnog putovanja pisao reportaže o mestima kroz koje je prošao.
Otkrijte zašto su, uprkos bogatim ukrajinskim specijalitetima i kulturno-istorijskim spomenicima, najsnažniji utisak na Bojana u Kijevu ostavili ljudi koje je upoznao u ovom gradu.
Bojanovu prethodnu reportažu pročitajte na linku: Od Transnistrije ka Ukrajini: problemi na granici i kampovanje u Odesi
Stopirati u Ukrajini nije naročito teško. I mnogo ljudi to radi. Trebalo mi je oko sat vremena da stopiram, a oko osam sati vožnje da bih stigao do Kijeva. Povezao me je izvesni Foad, debeljuškasti dobroćudni Azerbejdžanac koga ću pamtiti po stomačnim problemima i stajanju na svakoj pumpi gde je brzinom svetlosti trčao u toalet.
Prijateljstvo sa Alinom
Predveče sam stigao ispred Alinine zgrade, gde me je video njen rođak i zamalo izgrlio. Čim je ugledao backpack, znao je da sam njen gost i odmah ju je pozvao na telefon da joj kaže da sam stigao.
Alina stanuje sama, ali je tih dana u u njenom stanu bila i njena drugarica, Natalija. Dok je Alina bila na poslu, Natalija je kuvala ukrajinske specijalitete. Nisu mogle da veruju šta mi se desilo na granici i Alina mi se stalno izvinjavala što je bila nedostupna kada ju je carinik zvao na telefon.
Ukrajinu ne možete zaobići ako ne probate Boršc. To je čorba koja izgleda kao da je od paradajza, ali zapravo sadrži sve osim njega. Mešavina šargarepe, rotkvice, pavlake i ko zna čega još daje ukus za koji biste se zakleli da je paradajz. Meni se i nije nešto naročito dopao, ali morao sam da ispoštujem kuvaricu. (Pogledajte i: Kojubiste prvu pojeli? 11 najpoznatijih supa i čorbi na svetu)
Ljudi koji inspirišu
Alina me je odvela na posao. Pomagao sam njenim kolegama da naprave baštu, koju bi posle pokrili suncobranima i uživali celo leto u sopstvenom kafiću.
Jedna od najzanimljivijih stvari jeste Alinina firma i posao kojim se bavi. Osnovala je sopstveni biznis i izrađuje nameštaj za decu, lutke i mačke. Sve one nepotrebne stvari, koje bogati ljudi kupuju da bi udovoljili deci ili kućnim ljubimcima. Sama ih dizajnira i zaista sam ostao zapanjen činjenicom šta je sve osmislila.
Bilo mi je vrlo interesantno preturati po njenim izumima, kućicama, drvenim telefonima i tabletima. Među svim tim umetničkim delima sam stigao do prostorije gde njen kolega Kiril vaja figure od gipsa koje kasnije izliva u bronzi. Stajao sam neko vreme i posmatrao način na koji to radi. Jedno je bilo sigurno. Sve njene kolege, koji su radili u toj zgradi su voleli svoj posao više od ičega. Toliko ljubavi i preciznosti u nekom poslu ranije nisam video.
Kijev, svetska metropola
Kijev kao svetska metropola zaslužuje strahopoštovanje. Prvi put sam video tako visoke zgrade na ovom putu. Kada bih pokušao da izbrojim spratove, izgubio bih se u brojanju. Ogromni bulevari, pored kojih su se smenjivali betonski soliteri poput naših na Novom Beogradu, samo nekoliko puta viši, gužve poput onih u filmovima o Njujorku i ljudi koji neispavani žure na posao u sakoima i kafama u ruci.
Izvan grada se pruža sjajan pogled na reku i most i tu se nalazi zaštitno lice Kijeva, Majka domovina (nekoliko monumentalnih spomenika koji se nalaze u različitim gradovima bivšeg Sovjetskog Saveza, a koji su posvećeni sovjetskoj pobedi u Velikom domovinskom ratu).
Osećaj prisustva rata je, čini mi se zaobišao ovaj grad, ali se ponekad u metrou mogu sresti humanitarci, koji nose sliku vojnika koji je ranjen i skupljaju prilog za njegovo lečenje.
U sledećoj Bojanovoj reportaži otkrijte zašto je nakon samo sedam dana u Minsku, Bojan odlučio da napusti prestonicu Belorusije i „pobegne“ na selo, koje smatra jednim od najlepših mesta koje je ikada posetio. Ovo je priča o prirodnim lepotama Volkija i ljudima koji u njemu žive...
Povezane vesti
-
Zanimljivosti |
15. Jun 2021.
Borba za očuvanje prirode: Volki, selo sa pet stanovnika
Nakon Odese u Kijevu: prelepi grad entuzijasta i brojnih kulturno-istorijskih znamenitosti
