Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Velika divljina u svojoj netaknutoj svežini: Dobrodošli na rusko utočište - ostrvo Vrangel

Vrangelovo ostrvo je raj za divlje životinje, zamrznuto u vremenu i prostoru.

  Izvor: Foto: Shutterstock

Tokom 1800-ih i ranih 1900-ih skoro svaka istraživačka ekspedicija koja se zadesila bilo gde blizu Vrangela završila je sa pridevom "propala" ispred. U ranim 1820-im čukči lovci na severoistočnoj sibirskoj obali ispričali su ruskom istraživaču Ferdinandu fon Vrangelu priču o zemlji na severu koja se može videti ponekad kada su atmosferski uslovi pravi. Vrangel je otplovio za mitsku zemlju, ali ga je led sprečio da vidi i jedan njen delić. Skoro 30 godina kasnije, kapetan engleskog broda u potrazi za ser Džon Frenklinovom ekspedicijom zabeležio je da je uočio veliko arktičko ostrvo kako treperi u daljini. Kasnije, raznorazni kapetani kitolovaca tvrdili su da su ga videli, iako su tvrdnje osporavane, budući da je arktik poznat po zloglasnim fatamorganama i drugim fantastičnim iluzijama. 

  Izvor: Sergej Gorškov

Američka arktička ekspedicija pokrenuta 1879. godine lutala je u blizini Vrangela, dovoljno blizu da njen komadant, Džordž Vašington De Long utvrdi da to uopšte nije polarni kontinent. De Long nije bio u mogućnosti da se iskrca na Vrangel, ali je njegov brod Dženet (U.S.S. Jeannette) bio zarobljen u polarnom ledu skoro dve godine, pre nego što je potonuo oko 1300 kilometara severozapadno.

Bilo je potrebno da grupa Amerikanaca na parobrodu Tomas L. Korvin, avgusta 1881. godine pođe u potragu za izgubljenom Dženet kako bi ljudska noga kročila na Vrangel i dokazala njegovo postojanje jednom i zauvek. Tim pretraživača, koja je uključivala i Mjura, podigla je američku zastavu i proglasila Vrangel novim američkim posedom u ime predsednika Džejmsa Garfilda (koji je u to vreme polako umirao od metka atentatora, a za šta istraživači nisu mogli da znaju).

Posada Korvina dala je ostrvu naziv Nova Kolumbija, ali se ime nikada nije održalo. Iste godine Mjur je objavio prvi opis Vrangela u vidu serijala u novinama u San Francisku, koje su kasnije sakupljene u pikantan putopis pod nazivom "Krstarenje Korvina". Iako je smatrao Vrangelovo ostrvo za značajan dodatak nacionalnoj oblasti uticaja, Mjur je smatrao da će geografija nove zemlje biti poznata tek nakon značajnih promena u polarnoj klimi.

Ostrvo je bilo usamljeno skoro 30 godina. Onda je došlo do još jednog smenjivanja propalih ekspedicija, počevši od kanadske arktičke ekspedicije 1913. godine, čiji preživeli članovi su bili primorani da napuste svoj zdrobljeni brod Karluk i da hodaju 130 kilometara preko leda kako bi se sklonili na Vrangel. Do trenutka kada su spašeni, osam meseci kasnije, 11 od 25 ljudi je nestalo na ili u blizini Vrangela. Kanadski pokušaj naseljavanja ovog ostrva 1921. i njegovog proglašavanja za deo britanske otadžbine rezultirao je u gubitku još četiri života.

Godine 1926. Sovjeti su, želeći da prošire svoj suverenitet i na Vrangel, nasilno preselili Čukče iz Sibira tamo. Sićušna kolonija opstajala je sve do 1970-ih, kada su se, usled proglašenja utočišta živog sveta, potomci prvobitnih naseljenika vratili na kopno.

Zbog toga što je posada Korvina prva podigla zastavu na Vrangelu, određene ekstremne nacionalističke grupacije u Sjedinjenim Državama insistiraju na tome da je ostrvo deo Amerike. Američka administracija sa druge strane nikada nije smatrala Vrangelovo ostrvo svojom teritorijom, niti ima teritorijalne pretenzije na njega.

Možda će vas zanimati i:

Blagosloven manjkom resursa za eksploatisanje, Vrangel je ostavljen na miru. zahvaljujući klimatskim promenama i završetku Hladnog rada, ostrvo je postalo nešto dostupnije poslednjih godina i rusko Ministarstvo prirodnih resursa i životne sredine je otkrilo plan za razvoj ekoturizma na njemu. U doglednoj budućnosti Vrangel će ostati prirodna laboratorija arktičkih životinja i ljudi koji ih proučavaju. Naučnici koji dolaze ovde kažu da ima nešto posebno očaravajuće i moćno u vezi sa ovim sirovim pleistocenskim pejzažom skrivenim na krovu sveta. „Osećate se kao da ste stigli na kraj Zemlje,“ kaže Danijel Fišer paleontolog Univerziteta u Mičigenu.

"To je tako netaknuto okruženje", rekla je Irina Menjušina, koja je provela 32 sezone na Vrangelovom ostrvu proučavajući snežne sove i arktičke lisice. "Osećate se tako blizu drevnim procesima univerzuma – rađanje, umiranje, preživljavanje, plima i oseka populacije. Svake godine kada se vratim na Vrangel, ja se ponovo zarazim Arktikom."

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka