Rodno mesto Dunava: Nekada je delio carstva i regije, a danas je reka koja povezuje narode. Kako izgleda na samom izvoru

Dunav protiče kroz deset država, a njegovom toku doprinose vode iz dvadesetak zemalja.

Dunav nije samo geografski pojam, on je životna pojava. Za mene, a verujem i za svakoga ko je ikada kročio na bilo koju obalu Dunava, cifre koje se vrte oko njega su nebitne. Dunav je doživljaj, osećanje, iskustvo, lična dimenzija, skup slika pred kojima je nauka nemoćna.

Dvesta tri milijarde kubnih metara dunavske vode ide svojim putem od "Crne šume" (Švarcvalda) u Nemačkoj do Crnog mora. Brojka je zaista impozantna, svaka čast matematičarima koji su do nje došli, ali nam ona ništa ne govori o šarolikom, promenljivom indentitetu Dunava, o hiljadama milijardi kapljica, talasa, strujanja i vrtloga po kojima vekovima plove ljudi, prelazeći granice kraljevina, carevina i država, da bi trgovali ili ratovali, menjajući istoriju i svoju perspektivu, a tako i biografiju našeg kontinenta.

Vidi opis

Rodno mesto Dunava: Nekada je delio carstva i regije, a danas je reka koja povezuje narode. Kako izgleda na samom izvoru

Najznačajnija evropska reka nastaje spajanjem dve rečice, Breg i Brigah. Iako do danas zvanično nije definisano mesto izvora, u Firstenberškom parku na mermernoj ploči stoji natpis „CAPUT DANUBII“ – Glava Dunava.

Dva golfera sa uzdignute platforme treniraju ubacivanje loptica u jedno od niza veštačkih jezera nastalih nekadašnjom eksploatacijomm šljunka kod Rajzenburga. Danas je tu podignut kompleks posvećen sportu i rekreaciji.

Mladi kajakaši, koje ni kišno jutro nije moglo da spreči, slušaju poslednja uputstva instruktora pred početak regate. Narednih desetak kilometara do Zigmaringena preveslaće za oko četiri sata.

Legolend park kod Gunzburga prostire se na površini od 26 fudbalskih terena, a za izgradnju maketa poznatih evropskih gradova korišćeno je više od 50 miliona lego kocki. Namenjen je zabavi dece uzrasta od 3 do 13 godina.

Popodnevni odmor sa pogledom na Dunav iz neoklasicističke građevine Valhale kod Donaustaufa. Zidana je od 1830. do 1842. godine, a ime je dobila po rajskoj dvorani boga Odina.

Hiljade crvenih srca ispaljenih u vazduh dočekuje mladence na trgu ispred katedrale Sv. Petra u Regenzburgu. Na taj način njihovi najbliži poželeli su im život pun sreće i ljubavi.

Skloni opis

PODELI

Pogledaj slike

Izvor: Dragoljub ZamurovićBr. slika: 7 1 / 7

Izvor: Dragoljub ZamurovićBr. slika: 7 2 / 7

Izvor: Dragoljub ZamurovićBr. slika: 7 3 / 7

AD

Izvor: Dragoljub ZamurovićBr. slika: 7 4 / 7

Izvor: Dragoljub ZamurovićBr. slika: 7 5 / 7

Izvor: Dragoljub ZamurovićBr. slika: 7 6 / 7

AD

Izvor: Dragoljub ZamurovićBr. slika: 7 7 / 7

Naučnici ne odustaju od toga da su Dunavu potrebni oznaka i broj, jer inače ne bismo mogli da razumemo njegov tok, baš kao što u pasošu stoji matični broj. Tamo gde se Dunav tako raskošno spaja sa Crnim morem, zapazila sam čak tri znaka na kojima piše "0 km". Zanimljivo je da se samo u slučaju Dunava reka obeležava nultim kilometrom od njenog ušća, a ne kako je uobičajeno od njenog izvora. Likujući sam konstatovala da je i ovde ova dinamična reka nadmudrila sistem – dunavski nanos ju je produžio preko izmerenog nultog kilometra (da li je to onda minus?) u more. Isto tako, Dunav se opire da bude izmeren i razvrstan na mestu na kome izvire. Kada sam u "pogrešno vreme" otišla u mestašce Imendingen, u lepom Švarcvaldu nedaleko od Donauešingena, "ništa" nisam pronašla. Mladi, plavi, čuveni Dunav povremeno nestane iz doline, omeđene krševitim bedemima i šumama, koja slovi za njegovo rodno mesto.

Baš kao i sva duga deca u Nemačkoj i ja sam u školi učila da i do 270 dana godišnje taj još mali, već u kolevci svojeglavi Dunav, kreće stranputicama: ponire u krške stene i ispituje put do Severnog mora – deo vode preko Ahtopfa dospeva u Bodensko jezero, a time i u Rajnu. Srećom, jedan deo te vode ostaje veran sebi, podzemno traži svoj put, ponovo izvire i kreće ka Crnom moru, i to tako snažno, da čak i kada se susreće sa većim rekama, kao što su Iler i In, zadržava svoje ime i određuje pravac kretanja. 

Ponekad se identifikujem sa Dunavom, jer je on već po rođenju neobična, samovoljna, posebna reka. Stojim na mostiću iznad Imendingena koji se nalazi neposredno ispred ušća Brigaha u Breg i tu je opet neki znak na kome je ispisano "2789 km". Kako učitelji ne bi previše zbunjivali decu, ovo mesto je jednostavno iskorišćeno da se makar u stihu inicira virtuelno rođenje (odraslog) Dunava: "Brigah i Breg izvode Dunav na put". Štagod da se mislilo pod tim "izvode", odavde, saglasni smo, teče Dunav.

Obišla sam mesta rođenja Dunava. Prvi izvor je u donekle svečanom, kneževskom okruženju kod Firstenberškog dvora u Donauešingenu, odakle potiče i plemićka porodica koja je u srodstvu sa rodonačelnicima poštanskog sistema u Nemačkoj, Turnom i Taksisom. Drugo mesto rođenja zasniva se na geografski ubedljivijim činjenicama: tu je izvor na brdu severno od mesta Furtvangen koji je viši po položaju i daje nešto više vode nego izvor u Firstenhofu, pa je stoga sa hidrolološkog aspekta značajniji. Kome ćemo verovati, zavisi od nas samih, naučnici i cifre nam ne mogu pomoći. Možda bi trebalo da imamo u vidu još jedno mesto, pre nego što se odlučimo.

U Italiji, gde je Rimskim ugovorima 1957. godine utemeljena današnja Evropa, nalazi se "Fontana četiri (velike) reke". Jedna od četiri figure, muška figura sa bradom, simbolizuje Dunav koji alegorijski predstavlja jedan od tada poznata četiri kontinenta – Evropu. Da li bi možda konačno toj reci trebalo da priznamo da su njena priroda, njen identitet, njeno poreklo evropski?