Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Destinacije i Putopisi

Nova stara Libija

Autor Ana Randjelovic
Autor Ana Randjelovic

Decenijama su Libijci živeli pod diktatorom koji je iskrivljavao njihovu prošlost. Sada moraju da osmisle svoju budućnost.

Izvor: Snimio: Džordž Stajnmec

Bronzana statua velikog Gadafijevog neprijatelja leži u drvenom sanduku u tami muzejskog depoa. Zvao se Septimije Sever. Kao Gadafi, i on je poticao iz oblasti koja danas pripada Libiji, a čitavih 18 godina krajem II i početkom III veka bio je vladar Rimskog carstva. Njegovo rodno mesto Leptis Magna – trgovački grad oko 130 kilometara istočno od mesta koje su Feničani zvali Oea, a danas je to Tripoli – na sve načine se pretvorilo u novi Rim. Više od 1.700 godina posle smrti ovoga cara italijanski kolonizatori su mu iskazali poštovanje tako što su podigli statuu markantnog, bradatog vođe sa bakljom u desnoj ruci. Postavili su je na glavnom trgu u Tripoliju (današnjem Trgu mučenika) 1933. godine, gde je stajala sledećih pola veka, sve dok nije zasmetala jednom novom libijskom vođi.

Pogledajte galeriju fotografija

„Taj spomenik je bio megafon opozicije, jer jedino njega Gadafi nije mogao da kazni”, kaže Hafet Valda, rođeni Libijac koji sada predaje arheologiju na londonskom Kings koledžu. „Ljudi su svakodnevno pitali: ’Šta je Septimije Sever danas rekao?’ Počeo je da smeta režimu. Zato ga je Gadafi osudio da bude bačen u smeće. Žitelji Leptis Magne su ga spasli i vratili njegovoj kući.” I tu ga ja zatičem, položenog u drveni sanduk među baštenskim alatkama i odbačenim prozorskim ramovima, kako iščekuje svoju sudbinu u novoj Libiji, kakva god ona bila.

Gadafi je ispravno uočio da statua predstavlja pretnju. Jer Septimije Sever je setno podsećao na ono što je Libija nekada bila: mediteranska regija ogromnih kulturnih i ekonomskih bogatstava, nimalo izolovana od sveta preko mora.    

Prostirući se na 1.800 kilometara priobalnog pojasa omeđenog brdima koja se sa druge strane spuštaju u suve rečne doline iza kojih počinje nepregledna pustinja, Libija je dugo bila trgovački koridor i prostor za ostvarivanje umetničkih i drugih društvenih ambicija. Iz Tripolitanije – oblasti koju su činila tri grada: Leptis Magna, Sabrata i Oea – svojevremeno se i Rim snabdevao pšenicom i maslinama.

Gadafi je ipak uspeo da protraći prednosti svoje zemlje: njen položaj neposredno južno od Italije i Grčke, što je čini jednom od izlaznih kapija Afrike prema Evropi; njen optimalan broj stanovnika (manje od sedam miliona ljudi živi na teritoriji šest puta većoj od Italije); njene ogromne rezerve nafte. Gušio je inovacije i slobodu govora. Za đake u školama, koji su morali da pamte delove njegove zamršene filozofije opisane u „Zelenoj knjizi”,  istorija njihove zemlje delila se na dva dela: mračno doba pod čizmom zapadnih imperijalista i zlatno doba Bratskog vođe.

Danas su mrtvi i diktator i njegova iskrivljena vizija Libije, a cela nacija prolazi kroz grčevite bolove u potrazi za preporodom. Valda kaže da je „put ka otkrićima tek započet. Po mnogo čemu, ovaj period je opasniji od ratnog stanja.” Privremeni zatvori su pretrpani hiljadama Gadafijevih lojalista koji čekaju svoju sudbinu, dok se u međuvremenu čitavo pravosuđe reformiše. Paravojne milicije još kontrolišu neke delove zemlje. Oružje se više ne vidi na svakom koraku kao tokom rata, ali to samo znači da su stotine hiljada naoružanih ljudi naučile da pušku drže podalje od tuđih očiju. Na putevima van gradova uopšte nema nikakve policije (ne računajući kontrolne punktove bivših pobunjenika, tzv. tuvare). Imigranti se slivaju u Libiju preko zapadne i južne granice. Ključni Gadafijevi saradnici, kao i njegova supruga i preživela deca, i dalje su na slobodi. Nekoliko novih ministara već prima mito.

Prošlog septembra teroristički napad na Američki konzulat u Bengaziju nepogrešivo je odao utisak  zemlje koja je bezbednosno krajnje nestabilna. Ipak, uprkos raznim problemima, Libija nije na ivici anarhije. Demokratski izabran Nacionalni kongres naložio je izradu novog Ustava. U Tripoliju je uglavnom mirno. U strogom centru, na Trgu mučenika – gde je za vreme revolucije vladao haos i besomučna pucnjava – nekoliko motociklista bučno vozi u cikcak između novopostavljenih vrteški za decu. Centar grada je danas pun života. U južnom delu trga ulični prodavci nude mnoge novine i časopise koji su počeli da izlaze tokom ustanka. Na istočnom kraju na desetine

Libijaca sedi u bašti modernog kafića podno sahat-kule iz osmanlijskog doba, ćaskajući dok ispijaju kafu s mlekom i jedu kroasane. Baneri i grafiti sa prikazom libijske crveno-crno-zelene zastave, koja je cele 42 godine pod Gadafijem bila zabranjena jer se vezuje za svrgnutog kralja Idriza, sada ukrašavaju gotovo svaku zgradu. Unaokolo su bilbordi i posteri sa likovima mnogih poginulih libijskih pobunjenika i natpisi kao što su: „Dali smo život za slobodnu Libiju – molimo vas, neka ostane slobodna!” ili „Sakupite svo oružje!” Na ulici vam prolaznici dovikuju na engleskom: „Dobro došli u novu Libiju!”

Ispod opšte neizvesnosti u narodu se oseća gotovo tinejdžerska opsednutost željom da se zemlja vrati među normalan svet. Salahedin Suri, 80-godišnji profesor iz Centra za nacionalnu arhivu i istorijske studije, kaže mi: „Kad smo dobili nezavisnost 1951. godine, to smo dobili praktično besplatno. Ovog puta su mladići krvlju platili. Nekad me državna himna uopšte nije zanimala. Sada, prvi put u životu, znam je napamet”, saopštava mi uz osmeh pun ponosa.

Međutim, na mukotrpnom putu ka preporodu, mahanje državnom zastavom pruža samo iluziju da postoji prečica. Suri priznaje da obnova Libije „počinje od nule”. Teroristički napad prošlog septembra bacio je senku na trud Libije da učvrsti stabilnost i obrazuje državne organe. Rano je reći da li su onih 30.000 Libijaca koji su deset dana kasnije protestovali protiv naoružanih milicija bolji pokazatelj budućnosti zemlje. U nekim očiglednim i zlokobnim aspektima Libija i dalje nosi teret bivšeg diktatora i njegove čvrste ruke. Poput one statue u drvenom sanduku, cela zemlja iščekuje da vidi kakva budućnost će izbiti na svetlost dana.

Najnovije

Priroda

Nauka