Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Jedrenje nad peščanim dinama

Fotograf koji je odlučio da leti nad najsurovijim pustinjama na svetu pratio je trag peščanih nanosa.

Bliže zemlji vetar je usled trenja sporiji, naročito ujutru. Zato se spuštam na 15 metara iznad vrhova dina da bih mogao da nastavim. Posle jedno sat vremena, čak i na tako maloj visini, vetar počinje da jača i da se kovitla. Sunce zagreva tamno tlo i stvara klobučiće toplog vazduha koji se diže i remeti ravnomerno strujanje vetra iznad površine. Kad se popnem na veću visinu da bih ugledao naš logor pod dinom, počinjem da letim niz vetar umesto nasuprot njemu i odjednom se krećem brže od 110 km na sat, što je opasna brzina. Okrećem se u susret vetru i lebdim poput zmaja 60 metara iznad logora. U tom trenutku Alan je zuji ispod mene. Bojim se da sletim po takvoj oluji, pa čekam da vidim šta će šampion da uradi.

On čita dine kao otvorenu knjigu. Vetar šiba iznad grebena dine, a zatim se vraća. Svaki pokušaj sletanja blizu naših vozila, parkiranih u unutrašnjem luku dine, bio bi smrtonosan. Paraglajder je naduvano krilo, usled turbulencije vazduha mogao bi da se izduva i zgužva. Zato je sletanje s vetrovite strane bolje rešenje, ali bi nagli udar vetra mogao da nas odbaci natrag u vazdušni vrtlog – i eto belaja. Vidim kako Alan pravi mudar izbor i sleće na šljunkovitu zaravan pored dine, izbegavši turbulenciju. Ubrzo se i ja spuštam pored njega.

Od Alana sam naučio važnu lekciju o čitanju vetrova. A posle 26 letačkih ekspedicija nad pustinjom, imao sam mnogo prilika za usavršavanje. Otkrio sam da je nad dinama najlakše i najlepše leteti u mirne rane jutarnje sate.

Isto tako, naučio sam da budem strpljiv i da pažljivo biram godišnje doba. U Sahari, na primer, jesen je najbolja jer su vetrovi relativno slabi i nije velika vrućina.

Još uvek se bojim peščanih oluja, koje umeju da naiđu gotovo bez ikakve najave. Naučio sam čak i kako da sletim kad počne oluja, što pre i što je brže moguće. Sa letelicom koja leti brže nego što ja mogu da trčim, naučio sam i da su dine moje prijateljice. Mekane su i uvek pokazuju bezbedan pravac sletanja. Ne treba ti meteorolog da ti kaže u kom pravcu vetar duva kad imaš dine da te obaveste.

Utvrdio sam nekoliko jednostavnih pravila. Najmanje dine su najosetljivije na vetar, pa njihov smer istovremeno ukazuje i na smer vetra. Ako je ikako moguće, treba sleteti sa sunčane strane dine. Strane u senci obično imaju silazne vazdušne struje, pa možete pasti kao kamen. Sigurnije je leteti nad belim nego nad tamnim peskom. Tamni pesak apsorbuje toplotu, a zatim je ispušta u velikim klobucima vazduha. Kada vetar nosi pesak sa grebena dina, najbolje je ostati na zemlji. I najzad, uvek je bolje biti na zemlji i želeti da si u vazduhu nego obrnuto: biti u vazduhu, a želeti da si na zemlji.

Pogledajte galeriju fotografija

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka