Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Novo lice Rio de Žaneira

Rio je grad glamura i bleštavila, ali isto tako i siromaštva i nasilja u favelama koje se uzdižu uz njegova brda. Ova sirotinjska naselja se doteruju zbog Olimpijskih igara koje će se održati 2016. godine.

  Izvor: Fotografije: Dejvid Alen Harvi

Uprkos početnom uspehu mirovnog plana, sirotinja u Riju je nepoverljiva prema mnogim vladinim naporima u vezi sa preuređenjem tog grada. Temperatura povremeno raste, kao onda kada su pre nekoliko godina radnici započeli da grade više miliona dolara vredan zid od plastike i betona duž auto-puta Linja Vermelja. Zvaničnici su ga nazvali zvučnom barijerom, ali kritičari su ga prokazali kao paravan taštine koji skriva sirotinjske budžake Komplekso da Mare, predela sa kućama izgrađenim na močvarnom području, odakle su se stanovnici nekada penjali na auto-put koji vodi sa aerodroma, da bi porodavali kikiriki i punjače za mobilne telefone. 

Slične sumnje okružuju predstojeći olimpijski spektakl. Pola novih borilišta i objekata će biti u Bara da Tižuki, utočištu za srednju klasu nalik Majamiju, punom automobila i tržnih centara, na tridesetak kilometara od centra grada. Ovde je sirotinja manje uočljiva, ali začudo, ni ovaj sidade maraviljosa, „veličanstveni grad”, koji je iznedrio najveće svetske tropske brendove – Karmen Mirandu, „Devojku sa Ipaneme” – nema šarma. Ovo mesto je poznato kao „Rio koji je zaboravio da je Rio”. Španski akademik Žordi Borža, koji proučava velike događaje i koji je savetovao upravu Rija, kaže: „Igre bi trebalo da iskoristite da unapredite uže gradsko jezgro, a ne predgrađa, da umanjite nejednakosti i da izvršite urbanizaciju u korist sirotinje.”

Svakako da neke ozbiljne svote stižu do osiromašenih oblasti i daju pozitivan efekat. U Kantagalu dve uspinjače, umotane u čelične cevi jarkih boja, sada povezuju gornje delove sirotinjskog naselja sa ulicom. I Komplekso do Alemao, zbrkana aglomeracija nekoliko favela koja je bila glavno uporište Crvene komande, najveće bande u Riju, nedavno je oživela uz pomoć radnika čiji je rad finansiran kroz federalni program. Oni su podigli nekoliko hiljada novih stanova i sportski kompleks, i završili rad na ogromnom sistemu žičara, po ugledu na onaj u Medeljinu u Kolumbiji, koji se prostire preko brda.

Neki se nadaju da će takve građevine biti nalik londonskom metrou ili bruklinskom mostu: simboli građanskih vrednosti, otvaranja sirotinjskih naselja i povratka građanskih prava svim Kariokama, kako stanovnici Rija sebe nazivaju. Ali drugi kažu da se time što se očekuje da tvorevine koje je sagradio čovek predstavljaju aspiracije grada, kao što je Ptičje gnezdo proklamovalo kinesku moć tokom Olimpijskih igara u Pekingu, Rio – kojim dominiraju prirodna čudesa i ljudska drama – zapravo potcenjuje. Povrh toga, ljudi su sigurni da će novac već nekako biti ukraden i upiru prstom u Grad umetnosti. Taj grad je sambu pretvorio u spektakl praveći bespotrebni projekat vredan 250 miliona dolara: ogromnu, sumornu, betonsku muzičku dvoranu u Bara da Tižuki koja se gradi deset godina i iz koje još nije izašao nijedan zvuk.

Ako već tragate za olimpijskom baštinom, šta kažete na grad u kome ljudi žive u miru? Budući da je ovo Rio, svi kažu da je odgovore najbolje potražiti na Karnevalu. Taj festival je vreme kada je sve izokrenuto i šansa da se svet izvrne naglavačke. „Ovo je grad proslava”, kaže gradonačelnik Eduardo Paes, „ali moramo da ga organizujemo. Karneval je neka vrsta ogranizovanog nereda koji mi pokušavamo da preslikamo.” Tokom velikih karnevalskih parada siromasi se oblače kao kraljevi, stanovnici imućnijeg kraja oko plaže cepaju svoju odeću da bi paradirali kao prosjaci, a 60.000 učesnika na blizu sto pokretnih platformi, usklađeni i tačni, besprekorno igraju sambu sve do zore. 

Ali Karneval se održava jednom godišnje. A čak će se i veliki napor da se Rio preuredi za Olimpijske igre jednom okončati. Tada bi budućnost favela mogla ostati u rukama ljudi poput brata Fabija, sa njegovom porukom ličnog spasenja.

Njegova crkva se nalazi pored trga sa statuom koja predstavlja Majkla Džeksona, na kojem je ova pop zvezda snimila video-spot za pesmu  „Njih nije briga za nas”. Crkva je puna siromašne dece i odraslih koji nemaju kuda da pobegnu od droge. Na dan kada su metalni kapci na zdanju zatvoreni da štite od vlažnog okeanskog vetra, Fabijov glas se ori preko slabašnog razglasa. „Telo je slabo”, peva on, „a duh je jak.” To je njegova fanfara za običnog čoveka, njegov san o favelama koji ga je formirao. 

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka