Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Novo lice Rio de Žaneira

Rio je grad glamura i bleštavila, ali isto tako i siromaštva i nasilja u favelama koje se uzdižu uz njegova brda. Ova sirotinjska naselja se doteruju zbog Olimpijskih igara koje će se održati 2016. godine.

  Izvor: Fotografije: Dejvid Alen Harvi

„Mi smo zamorčići”, izjavljuje Fabio do Amaral, ubica iz narko-bande koji se preobratio u evanelističkog sveštenika. Brat Fabio propoveda u crkvi u faveli Santa Marta, jednoj od mnogih u Rio de Žaneiru. Time hoće da kaže da su stanovnici Santa Marte deo plana po kojem sirotinjska naselja na brdima treba da se počiste do Olimijskih igara 2016. godine.

Pogledajte galeriju fotografija

Eksperiment je započet u novembru 2008. godine kada je specijalna policija izvršila invaziju na ovo sirotinjsko naselje, skup kuća od cigle i betonskih blokova koje se, poput nekakvog klimavog nebodera, uzdižu duž staze koja se penje 788 stepenika uz strmi nagib do čuvene statue Hrista Spasitelja. Za razliku od uobičajenog policijskog prepada na dilere droge u favelama,  krvavog prepada „udari i beži” u kojem se koriste oklopna vozila poznatija kao „velike lobanje”, tog decembra je u Santa Martu došao kontigent od 112 „policajaca mirotvoraca” i tu ostao da uspostavi red i protera bandu. Potom je Vlada sagradila jarko obojene stambene blokove i sprovela novu električnu mrežu zajedno sa 700 besplatnih frižidera. Ovih dana ovo mesto je preplavljeno filmskim ekipama i slavnim posetiocima poput Madone i Džon Mekejna. (Posećuju ga i mnogi brazilski turisti, od kojih mnogi ulaze u favele po prvi put.) 

Brat Fabio je nekada i sam bio deo ovog problema. Rođen u ovom sirotinjskom naselju 1973. godine, odrastao je u plaćenog ubicu pod nadimkom Bananeira, pošto je podsećao ljude na drvo banane, penjući se na rukama po stepenicama favele, nogu raširenih u vazduhu. Veru je pronašao uz pomoć lokalne monahinje, ali potpuni preobražaj se nije desio preko noći. „Ja verujem u postepeno pokajanje”, kaže Fabio, pokazujući svoje sjajne bele zube dok obuzdava dva pitbula koji žive na njegovom krovu. Izgleda kao Majk Tajson obučen u crkvenu odoru: žuta košulju kratkih rukava i crne najlon pantalone. 

Kada ne propoveda, Fabio traga za ljudima sa ispucalim prstima u japankama, kako bi ih prijavio za časove obuke za građevinske radnike. To je veliki korak za ljude koji su, rijovskim rečnikom rečeno, bili lišo, „ljudski otpad”. Sada se kompanije ne plaše da ih unajme. Više je poštovanja. Ali to još uvek nije lagodan život. Natpisi na ulazu u Santa Martu upozoravaju na denga groznicu, a „iznad nas je samo jad i beda”, kaže Fabio pokazujući na ćumeze na brdu, do kojih ne dopiru socijalni programi, gde neki još uvek kuvaju napolju, na otvorenoj vatri. 

Riju je bilo potrebno rešenje za složen ekonomski problem koji je podrazumevao niske plate, jadan javni prevoz, bespomoćnu državu i raspodelu prihoda pravičnu poput one u siromašnoj kleptokratiji. „To se događa svuda u svetu, ali rekao bih da je ovde sve prenaglašenije”, kaže Žoze Mariano Beltrame, državni sekretar za javnu bezbednost. 

Beltrame je glavni autor „mirovnog plana” koji podrazumeva okupaciju sirotinjskih četvrti i izbacivanje bandi uz pomoć 12.500 policajaca mirotvoraca u 165 zajednica do Svetskog prvenstva u fudbalu  2014. godine. Beltrame se nada da će, nakon Olimpijskih igara 2016. godine, za sobom ostaviti funkcionalnu građansku državu sa legalnom ekonomijom. Mnogi građani se iskreno nadaju da je Beltrame prvi šef bezbednosti koji nije korumpiran. On čak nije iz Rija; njegov akcenat – i tikva ispod njegovog stola iz koje pije mate čaj – odaju ovog gaučosa iz južnih brazilskih ravnica. „Shvatio sam da moramo imati plan, a ne gomilu mišljenja”, kaže Beltrame. „Ovo na čemu radim je, bez ikakve sumnje, rešenje.”

U drugim sirotinjskim naseljima koje je sada policija okupirala život se poboljšao. Deca se ponovo igraju na ulicama. Prijatelji  se međusobno posećuju. Ipak, ljudi su još uvek sumnjičavi. Jedan od Fabiovih kolega, propovednik Seržio Soza de Andrade, vodi me u podrum crkve da bi mi pojasnio. „Ljudi to ne žele da kažu, ali naš najveći strah je da će sutra biti kao što je bilo juče”, kaže on. „Šta će se desiti kada policija ode?”

Uzmite primer Kantagala, favele u obliku amfiteatra sa panoramskim pogledom na Rio, gde su trgovci drogom uspostavljali pravila oko 35 godina. Njihovi sprejom ispisani slogani na zidovima zgrada, sada prekriveni manje nasilnim grafitima lokalnih umetnika, obznanjivali su: „Mi smo najluđi”, ili „Psihopate su rođene ovde”. Otkako je policija preuzela kontrolu u decembru 2009. godine, članovi bande više ne nose oružje na neskriven način. Ali isto tako, nisu svi oni otišli. „Oni su negde gore”, kaže Luiz Bezera do Nasimentno, predsednik udruženja ove zajedinice, odmahujući rukom ka vrhu brda. Svi još uvek preraspoređuju nove uloge. „Pre smo morali da ih poštujemo, zato što su oni bili vlast. Sada im kažem:  ’Vi ovde više ne vladate. Vlada policija.’ ”

Danas se u Kantagalu policija bolje dočekuje, čak je i omiljenija. Delom zbog velikog ulaganja u publicitet. To je strategija stara koliko i vojne okupacije, objašnjava kapetan Leonardo Nogeira, koji vodi lokalnu mirovnu jedinicu. Dok lokalna TV ekipa snima, on sa prozora sedišta policije baca slatkiše hordi dece. „Deca koja ovde odrastaju bez uticaja trgovine drogom biće drugačiji ljudi. Želimo da se vratimo ovamo za dvadeset godina i da vidimo da oni nisu postali ljudi nalik njihovim roditeljima”, kaže Nogeira. 

Na neki način, sa odlaskom bandi, svaki čovek je postao svoj gazda i odgovoran je za i svoju imovinu. Struja je u Santa Marti, zahvaljujući klupku žice, nekada bila besplatna. Sada svi plaćaju račune. Ali zašto se iznosi toliko uvećavaju svakog meseca? Cene nekretnina takođe rastu. U obližnjem, imućnijem Botafogu, koji je nekad bio terorisan zalutalim mecima, cene stanova su više nego dvostruko porasle. Studenti i stranci žele kolibu sa pogledom u Santa Marti.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka