U Africi i afričkoj dijaspori maska preobražava smrtnike u bogove i ima politički značaj.
U carstvu duhovnog sveta maska je mnogo više od puke fasade. Ona potpuno transformiše. Čovek sa maskom – a skoro uvek je to muškarac – može da govori drugačijim glasom, da se drugačije kreće i ponaša zato što je on drugačije biće. Maska je stavljena. Linija između stvarnosti i iluzije, boga i čoveka, života i smrti postaje nejasna. Maskirani čovek ne igra ulogu. On se pretvara u nekog drugog.
POGLEDAJTE GALERIJU FOTOGRAFIJA
Maska je centralni element kostima, uz nju često idu i rekviziti, a čovek je nosi tokom maskarade, ritualne ceremonije koja se izvodi pred zajednicom. Neke maskarade su zabava – parada, na primer, ili ples koji ojačava kulturni identitet zajednice. Druge su utkane u religijske ili društvene rituale. Izvođač takvih maskarada može da posluži kao neka vrsta moralnog policajca: podučavajući, kažnjavajući, održavajući i uspostavljajući red, ili predvodeći različite transformacije – dečaka u muškarca, građanina u vođu, setve u žetvu.
Poreklo maskiranja se gubi u izmaglici davne prošlosti, ali, kako sugeriše istoričar umetnosti Herbert Kol, ono možda počiva u lovačkim ritualima: u želji da se otelovi ili možda umiri duh lovine.
Već više od 20 godina fotograf Filis Galembo putuje po Africi i odlazi na Haiti da bi dokumentovala umetnost maskiranja. Šta je to tako privlačno u vezi sa maskama? „To je kreativnost”, kaže Galembova. „Nije reč samo o maski. U pitanju su celina i jedinstveni karakter ritualnog oblačenja.” Dok fotografiše, Galembova obilazi gradove i udaljena sela i, uz pomoć vodiča, neprestano traga za obrednim maskaradama. Ona postavlja svetla i stativ ka zidu, ka ogradi, jednoj strani kuće i pušta aktere da zauzmu poze. Potroši jednu rolnu filma od 12 frejmova. I to je to. „Ili mi uspe ili ne”, kaže. Mnogo češće joj uspeva.
POGLEDAJTE GALERIJU FOTOGRAFIJA
Možda će vas zanimati i:
Povezane vesti
-
Galerije |
03. Oct 2020.
Stari evropski običaji
