Brojne životinje mogu da spavaju na nogama: Zašto to čine i na koji način?

04.09.2023 14:16

Postoji posebna kategorija koja je iz dva razloga razvila ovu sposobnost. Evo o čemu je reč.

Životinje koje spavaju stojeći_1075327328.jpg

Izvor: Shutterstock

U životinjskom carstvu postoji mnogo primera životinja koje mogu da spavaju stojeći, a ovu sposobnost su razvile da lakše pobegnu od opasnosti ukoliko za tim ima potrebe. Međutim, različite životinje su razvile različite biološke mehanizme i strategije za "spavanje na nogama".

Koje životinje spavaju stojeći?

Životinje koje spavaju stojeći su u stvari plen. Drugim rečima, to su sve one koje imaju potrebu da beže od opasnosti bez gubljenja vremena da ustanu, što je uslovljeno sa dva faktora: ili su njihovi grabežljivci veoma brzi, ili ih anatomija čini presporim prilikom ustajanja.

Većina vrsta koje spavaju stojeći su one koje su u svom prirodnom okruženju meta brzih predatora, kao što su vukovi ili velike mačke: kopitari i jeleni. Bovidi, kao što su krave, bizoni, koze i antilope, takođe imaju sposobnost da spavaju stojeći, ali pripitomljene vrste to uglavnom ne rade jer im nije potrebno.

Često je nemoguće otkriti golim okom da li ove životinje spavaju ili ne, jer mozak drži mehanizam za treptanje aktivnim tako da predatori ne mogu da otkriju njihovo pravo stanje.

Među životinjama postoje i oni koji takođe spavaju stojeći, ali zato što su prilikom ustajanja prespori - jedni od najpoznatijih su žirafe. To ne znači da one uvek spavaju stojeći - da bi se potpuno odmorile, one moraju i da leže. Ova sposobnost je pre resurs u slučaju potrebe, jer je san koji dobijaju u ovom položaju površniji i kraći.

Кonačno, postoje vrste ptica koje takođe mogu da spavaju stojeći, kao što su nojevi, flamingosi, pelikani i pingvini. U slučaju ovog drugog, spavanje stojeći je neophodnost koju nameće rigorozna klima u kojoj žive, koja ih primorava da se okupljaju kako bi sačuvali telesnu toplotu. S druge strane, male ptice kao što su golubovi, vrapci, vrane i papagaji mogu da spavaju dok se preidržavaju za grane drveća.

Šta ih čini uspravnim?

Životinje su razvile različite mehanizme za ovu vrstu spavanja. Dva neophodna faktora su: da ostanu uspravni i da održe ravnotežu. Da bi to uradili, oni zauzimaju stav koji ravnomerno raspoređuje njihovu težinu, sprečavajući ih da se klate.

Njihovi ligamenti i tetive ekstremiteta imaju kruta tkiva koja kada je noga potpuno ravna dovode do fiksiranja zgloba, a ekstremitet se ne savija. Ovo im omogućava da stoje bez trošenja puno energije, a kada životinja treba da se kreće ona može dobrovoljno da "otključa" zglob savijanjem odgovarajućeg mišića.

Druge vrste imaju još specifičnije adaptacije. Jedna od najposebnijih je žirafa - sa "položajem igle": kada spavaju, bilo stojeći ili ležeći, zauzimaju položaj u kojem savijaju vrat unazad, tako da joj je glava naslonjena na bokove ili leđa. Ovo daje izgled glave "zabodene" u telo kao igla, pa otuda i naziv. Položaj igle omogućava im da rasporede težinu svog vrata preko tela i da spavaju stojeći bez gubitka ravnoteže, ali je pogodan samo za kraće odmaranje.

Što se tiče ptica, kao što su nojevi ili pingvini, one takođe koriste "zaključavanje" zglobova. Neke vrste koje žive u vodenim sredinama, kao što su flamingosi, poznate su po svojoj sposobnosti da spavaju na jednoj nozi, što je mehanizam koji može da posluži da smanji gubitak toplote kada su u vodi, kao i da odmara mišiće i zglobove.

Ali još genijalnije je prilagođavanje ptica koje spavaju na granama, poput golubova ili vrabaca. U nogama ovih ptica, tetive fleksora (one koje im omogućavaju da savijaju zglobove) su povezane sa kandžama. Кada sednu na granu i saviju noge, tetive se automatski zatežu, što zateže noge oko grane poput klešta.

U svakom od ovih slučajeva, treba imati na umu da životinje ne dobijaju isti kvalitet sna kada spavaju stojeći. Ovi mehanizmi služe im za odmor, ali ne mogu da zamene dubok san.