Carski pingvini ne uspevaju da se razmnožavaju: Naučnici upozoravaju da za njih nema više vremena

25.08.2023 09:57

Neuspeh u razmnožavanju od prošle godine kod carskih pingvina je bez presedana i govori nam da ih ne čeka baš svetla budućnost.

Izvor: Shutterstock

Za carske pingvine, morski led je neophodan za opstanak. Čuvene ptice, koje se nalaze samo na Antarktiku, razmnožavaju se, polažu jaja i odgajaju svoje mlade na brzom morskom ledu (što znači da je vezan za kopno). Na svoja mesta za razmnožavanje stižu krajem marta. U maju i junu polažu jaja, iz kojih se izlegu mladi nakon 65 dana i to u sred brutalne antarktičke zime. Mladi ostaju na ledu sve dok njihovo paperje ne zameni vodootporno perje, da bi u letnjim mesecima tj. tokom decembra i januara, konačno krenuli na put.

Prošle godine, nivoi morskog leda na Antarktiku bili su na najnižim nivoima od kako se vrše merenja - rekord koji je prvi put postavljen 2021. u regionu Belingshausenovog mora, zapadno od Antarktičkog poluostrva, doživeo je najekstremnije smanjenje morskog leda, pri čemu su u nekim oblastima zabeleženi gubici od 100 odsto.

Od pet poznatih kolonija carskih pingvina u regionu Belingshausenovog mora, sve osim jedne doživele su potpuni neuspeh u razmnožavanju zbog gubitka morskog leda, navodi se u radu objavljenom u Nature Communications Earth & Environment. Satelitski snimci jasno pokazuju da se morski led raspao pre nego što su se mladi dovoljno razvili da prežive sami.

"Nikada nismo videli da carski pingvini nisu uspeli da se razmnožavaju u ovom obimu, tokom jedne sezone", rekao je vodeći autor studije Piter Fretvel iz British Antarctic Survey. "Gubitak morskog leda u ovom regionu Antarktika tokom leta uticao je na verovatnoću da će mladi preživeti."

Od 2009. godine, kada je počelo praćenje satelitskih snimaka, postojali su izolovani slučajevi "katastrofalnog" neuspeha u razmnožavanju usled brzog gubitka leda širom Antarktika - ali ovo je prvi zabeleženi incident rasprostranjenog regionalnog neuspeha razmnožavanja.

Studijski tim takođe veruje da njihovi nalazi podržavaju projekciju - ako se sadašnje stope zagrevanja nastave - da će se više od 80 odsto kolonija carskih pingvina smatrati "lažno izumrlim", što znači da će imati premalo pojedinaca da bi održali populaciju do 2100. godine.

Snimak budućnosti

Sve do 2015. godine, morski led na Antarktiku se povećavao. Ali od tada, kontinent je iskusio četiri godine sa niskim stopama morskog leda, kada se uporedi sa 45 godina satelitskih zapisa. Između 2018. i 2022. godine, 30 odsto od 62 poznate kolonije carskih pingvina na kontinentu bilo je pogođeno delimičnim ili potpunim gubitkom leda.

Čini se da ova godina neće biti ništa bolja. Dana M. Bergstrom sa Univerziteta Volongong provela je 40 godina radeći na antarktičkim i subantarktičkim istraživanjima. Ranije ovog meseca, napisala je članak u Conversation-u o promenama na Antarktiku: "Veliki deo morskog leda ove zime nedostaje. Ključna okeanska struja usporava, a glečeri i ledene police se raspadaju."

Iako je izuzetno teško utvrditi da li su godišnje promene morskog leda uglavnom rezultat globalnih klimatskih promena ili sezonskih vetrova i klimatskih obrazaca kao što je La Ninja, istraživanja predviđaju dugoročni pad obima antarktičkog morskog leda.

Nedavni neuspesi u razmnožavanju "mogli bi biti primer onoga što će se dešavati u budućnosti na Antarktiku", kaže Norman Ratklif iz British Antarctic Survey, koautor nove studije.

Carski pingvini se ne oslanjaju samo na stabilan morski led za uzgoj mladih, već i za linjanje i zaštitu od predatora.

"Ova vrsta događaja na regionalnom nivou će verovatno postati češća, sa razornim posledicama po carske pingvine i druge vrste zavisne od leda", kaže Eni Šmit, direktor programa Antarktik u Point Blue Conservation Science i vodeći autor studije iz 2020. o lomljenju leda koje je rezultiralo značajnim gubitkom mladih.

Šta sad?

Istraživači će sada pratiti da li se kolonije iz regiona Belingshausenovog mora vraćaju na svoja redovna mesta za razmnožavanje ili će istražiti druge opcije, kao što je slučaj sa drugim kolonijama.

"Carevi imaju posla sa prilično efemernim i nepouzdanim supstratom za razmnožavanje, tako da su prilagođeni da se kreću okolo kako bi se nosili sa gubicima staništa", kaže Ratklif. "Problem je ako se to isto dogodi na regionalnom nivou. Belingshausenovo more je ogromno područje - ne znamo kakav potencijal imaju ako se presele u potpuno drugi deo Antarktika."

Carski pingvini su važni grabežljivci i plen u antarktičkom lancu ishrane. Oni su takođe harizmatična vrsta sa kojom su mnogi ljudi dobro upoznati kroz bezbroj dokumentarnih filmova i filmova o prirodi kao što su "Marš pingvina" i "Srećno stopalo".

"Mislim da će se svi složiti kako bi naša planeta bila siromašnije mesto i da je naše upravljanje Zemljom neuspešno ako bi vrsta opala ili nestala", kaže Retklif.

Konkretni predlozi za zaštitu pingvina u bliskoj budućnosti uključuju ograničavanje pristupa kolonijama koje istraživači i turisti još uvek ili retko posećuju kako bi se ograničilo uznemiravanje i zagađenje. A tu su i pozivi da se carski pingvini klasifikuju iz skoro ugrožene u ranjive.

Najveća pretnja carskim pingvinima su nesumnjivo klimatske promene. Kako se svet zagreva, morski led će nestajati i carski pingvini - kao i druge životinje - verovatno će doživeti sličnu sudbinu. Džeremi Vilkinson, fizičar morskog leda iz British Antarctic Survey, izjavio je da prošlogodišnji neuspeh u razmnožavanju "dramatično otkriva vezu između gubitka morskog leda i uništenja ekosistema".

"Naučna zajednica koja se bavi istraživanjima u vezi sa Antarktikom je generalno veoma zabrinuta", kaže Šmit, ukazujući na poziv za hitnu klimatsku akciju nakon nedavnog simpozijuma Naučnog komiteta za biološka istraživanja Antarktika.

Za vrste kao što je carski pingvin, kriza je već u toku. "Nema više vremena", kaže Vilkinson.

Ovaj članak je originalno objavljen na američkom sajtu National Geographic-a.