Komunikacija majki kljunastih delfina i njihovih mladunaca je slična našoj: Zašto menjaju visinu zvižduka?

Rezultati studije koja je trajala više od tri decenije ukazuju da ženke kljunastih delfina prilikom komunikacije sa madima, to čine na sličan način kao i ljudi.

Rečenice postaju kraće, zvuci piskutaviji, a obrazac govora je muzikalniji nego obično. Istraživači kažu da se ovo naziva "materinski" ili formalnije, "govor usmeren na bebe".

"Mi ne menjamo reči koje izgovaramo, već način na koji ih izgovaramo", kaže Lela Sajig, morski biolog sa Okeanografskog instituta Vuds Hol i Hempšir koledža u Masačusetsu.

Istraživanja su pokazala da samo još nekoliko vrsta menja način na koji se obraća mladima, uključujući zebraste zebe, rezus makakije i veverice. Ali niko nije koristio tzv. "govor usmeren na bebe". Nova studija Sajigove, zasnovana na podacima prikupljanim tokom tri decenije na Floridi, otkriva da kljunasti delfini koriste ovu vrstu govora - prvi put dokumentovanu kod drugih vrsta, izuzev ljudi. 

Ovo je veliko otkriće, slaže se Rindi Anderson, bihejvioralni ekolog sa Florida Atlantik Univerziteta koji nije bio uključen u istraživanje.

Studija, objavljena u Proceedings of the National Academy of Sciences, "sugeriše kako korišćenje ovih modifikacija dok komuniciraju sa mladima, pomaže da nauče kako da proizvedu ove pozive", kaže ona.

Pričaj sa mnom

Učenje jezika je teško. Ipak, bebe imaju neverovatnu moć upijanja verbalne komunikacije, ali i da nauče kako da konstruišu rečenice odgovarajuće strukture.

Kako? Odgovor se nalazi u našem intuitivnom načinu na koji komuniciramo sa bebama. Skraćivanjem rečenica uklanjamo nepotrebne reči. Dok isticanjem zvukova činimo reči jasnijim. I - što je najvažnije - povećavamo visinu našeg glasa.

Studije su pokazale da ove vokalne karakteristike privlače i drže pažnju dece bolje od normalnog govora odraslih. A kod roditelja koji su prošli kroz obuku vezanu za govor usmeren na bebe, primećeno je da njihovo dete više brblja i ima bogatiji rečnik u mlađem uzrastu.

Stručnjaci prave razliku između govora usmerenog na bebe i onoga što se obično naziva "bebinim govorom". Ovo drugo, kažu, sastoji se uglavnom od izmišljenih reči sa nedoslednom i netačnom gramatikom i sintaksom. 

Zato je lista vrsta koje koriste ovu vrstu komunikacije sa mladima ograničen.

Jedinstveni zvuci

Kada je Sajigova počela da radi sa jatom divljih kljunastih delfina u zalivu Sarasota na Floridi kasnih 1980-ih, primetila je da ovi morski sisari dele mnoge karakteristike sa ljudima. Na primer, majke i njihovo potomstvo žive u razvijenim grupama koje spaja složen jezik pesama i zvižduka.

Tokom vremena, ona je počela da se pita da li ženke koriste materinski govor tokom komunikacije sa svojim mladima. Majke kljunastih delfina u proseku neguju svoj mladunce tokom dve godine, ali se ne razdvajaju dok ne napune tri do šest godina i za to vreme ih uče kako da love, plivaju i ostanu bezbedni u okeanu. Očevi uglavnom nisu uključeni u odgajanje mladih.

Komunikacija delfina se umnogome razlikuje od načina na koji ljudi govore. Njihova najčešća vokalizacija je zvižduk, prepoznatljivi zvuk - jedinstven za svakog delfina.

Delfini, međutim, ne koriste zvižduk druge životinje tokom direktne komunikacije. Umesto toga, oni ponavljaju svoj karakteristični zvižduk i slušaju odgovor drugog delfina. To je analogno majci koja stoji na terasi i viče ime svog deteta da ga dozove, kaže Keli Jakola, kognitivni psiholog i biolog za morske sisare u Centru za istraživanje delfina u Grasi Kiju na Floridi.

U okviru istraživanja, tim Vuds Hola obavlja redovne veterinarske preglede na divljim delfinima, koji su se navikli na prisustvo naučnika.

Tokom ovih provera, Sajig i kolege ponekad pričvrste mali uređaj za snimanje na čelo majke delfina pomoću gumene čaše veličine pesnice, koju istraživači kasnije uklone.

Analizom snimaka 19 različitih ženki delfina tokom 34 godine, otkriveno je da su karakteristični zvižduci majki delfina imali veći opseg frekvencija -visoki tonovi bili su viši, a niži niži - kada su njihovi mladunci bili u blizini. 

Bezbrojna pitanja

Za Jakolu, koja nije bila uključena u studije, ovaj rad predstavlja "fantastičan prvi korak".

"Trik je u mogućim tumačenjima onoga što se dešava," kaže ona. 

Rad izučava komunikaciju delfina u samo jednom specifičnom kontekstu, što znači da naučnici ne mogu definitivno da tvrde kako delfini razgovaraju sa svojim mladuncima na materinskom jeziku, kaže Jakola. Jer, rezultati mogu biti posledica glasovnih promena izazvanih laktacijom ili nekom drugom nepoznatom varijablom.

Međutim, u studiji iz 2017. istraživači su primetili identičnu promenu u zvižducima majki delfina dok su ispitivali efekte buke koju je pravio čovek, što govori u prilog zaključcima autora da delfini menjaju visinu zvižduka po potrebi.

Ovaj članak je originalno objavljen na američkom sajtu National Geographic-a.