Ovako nešto je po prvi put zabeleženo kod ajkula: Kako čekićare izbegavaju da se smrznu na velikim dubinama?

Čekićare rade nešto nezabeleženo kod drugih vrsta ajkula prilikom ronjenja na velike dubine, kako se ne bi smrzle.

Izvor: Shutterstock

"Škrge su kao džinovski radijatori pričvršćeni za glavu", kaže Mark Rojer, istraživač fiziologije i ponašanja ajkula na Univerzitetu Havaja u Manoi u Honoluluu. Upravo zato, mnoge vrste ajkula - uključujući i čekićare u blizini obala Havaja, imaju tendenciju da žive u pribalnim pojasevima gde je voda zagrejana. 

Ali nova studija je pokazala da ajkule čekićare lat. Sphyrna lewini - vrsta koja se nalazi u priobalnim vodama širom tropskih krajeva - svakodnevno rone po sat vremena na dubinama od 1.000 metara.

Ako se uzme u obzir da je na ovim dubinama previše hladno za životinju koja živi praktično u tropskim uslovima, onda se postavlja pitanje: kako je ovo uopšte moguće? Da bi otkrili istinu, naučnici su za ajkule čekićare u blizini havajskog ostrva Oahu pričvrstili posebno dizajnirane instrumente i pratili njihovo kretanje i temperaturu naredne tri nedelje. 

Ispostavilo se da one na velike dubine zaranjaju u obliku slova V u stilu torpeda, ali i da im se temperatura tokom ronjenja jedva menja - u delovima gde je voda hladnija njihova telesna temperatura je pala u proseku za 2,8 stepena Celzijusovih. Što kako tvrde autori rada objavljenog u časopisu Science sugeriše kako su morale da "isključe" svoje škrge.

Ovo je prvi put da je tako nešto zabeleženo kod ajkula, a drugi istraživači se slažu da je ovo otkriće izuzetno interesantno - ali da će naučnici ipak, morati detaljnije da dokumentuju svoje tvrdnje. Što i nije nemoguće, jer za sada postoji najmanje jedan video snimak - od pre nekoliko godina, na kom se zaista i vidi da su škrge čekićare koja luta na dubinama od 1.000 m u blizini Tanzanije zatvorene, kako tvrdi Rojer.