Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Da ulovi majmune razvila je posebnu taktiku imitiranja: Margaj mačka - stanovnik krošnji sa neobičnim sposobnostima

Zbog izvanrednih fizičkih sposobnosti ova mačka je u stanju da lovi i životinje poput majmuna.

 Mačka margaj_624759107.jpg Izvor: Shutterstock

Margaj je jedna od osam vrsta iz roda južnoameričkih divljih mačaka, po veličini uporediva sa ocelotima. Odrasle jedinke mogu da teže od 2,5 do 4 kilograma, dok im dužina prelazi metar. Ipak, istina je da više od polovine dužine ove mačke iznosi rep. Još jedna od njihovih specifičnosti je da ženke imaju samo dve sise. 

Margaj možete sresti u netaknutim šumama koje se protežu od Meksika do Paragvaja, a jedna životinja može zauzeti površinu i do 16 kvadratnih kilometara. Naučnici veruju da se njihova prirodna staništa ne ograničvaju samo na spomenuti region, već da se najverovatnije mogu naći i u nekim drugim nepristupačnim šumama, samo da u njima još uvek nisu uočene. 

Kao glavni razlog za ove pretpostavke navode njihov način života - one ​​se skoro nikada ne spušta na zemlju. Vrsta se naselila na samim vrhovima drveća, a glavna zanimacija im je preskakanje grana noću. U ovome im pomaže specifična građa tela i izvanredne akrobatske sposobosti, koje mnogi porede sa onim koje poseduju majmuni.

Jednim skokom ovaj predator može da savlada razdaljinu od 4 metra. Njihovim neverovatnim fizičkim karakteristikama se prirodadaje i mogućnost okretanja zadnjih nogu za 180⁰, zbog čega mogu da se spuste i drže za grane naopačke. Sve ovo je doprinelo da love životinje, koje velći mesojedi ne mogu da uhvate - majmune, ptice, veverice, guštere i žabe. Zabeleženo je i da vešto oponašaju vokalizaciju mladunaca brazilskih tamarina tokom lova, da bi lakše privukli njihove roditelje.

Tokom većeg dela godine margaji žive same. Da bi tokom sezone parenja - od oktobra do januara - formirali zajednicu i tada se budući roditelji mogu videti dok love zajedno. Međutim, čim se rodi mladunče, otac se vraća na svoju teritoriju. Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da ženka rađa samo jednog ili dva mladunca i to samo 2 do 3 puta u životu. Da stvar bude gora, stopa preživljavanja mladunaca je samo 50 posto. 

Stručnjaci tvrde da bi ranije ovo možda dovoljno, ali sada, kada se njihova prirodna staništa svakodnevno uništavaju - njihova budućnost ne deluje svetlo. Od 2008. margaj je uvršten na Crvenu listu ugroženih vrsta.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka