Određene vrste insekata uživaju u gradskom životu: Šta to znači i da li je korisno za biodiverzitet?

14.03.2023 10:04

Često se misli da sa većim stepenom urbanizacije u gradovima ima sve manje životinja, međutim, ispostavilo se da određene grupe insekata u ovim sredinama naprosto "cvetaju".

Izvor: Shutterstock

ZGRADE od betona, ograđeni prostori i mnogo ljudi, čini se kao da grad predstavlja neprijateljski prostor za životinje. Pored toga, zbog stalno rastućeg stepena urbanizacije oni nestaju sa svojih prirodnih staništa, zbog čega se ljudi i životinje sve više udaljavaju. I to ne bez posledica.

Iako deluje kao da većini životinja ne odgovara život u gradu, uvek se nađe neki izuzetak. Pa je tako tim naučnika sa Univerziteta u Inzbruku u Austriji dokazao da pojedini insekti "cvetaju" u urbanim sredinama.

Koji to insekti vole da žive u gradovima?

Marion Čatelajn je zajedno sa svojim kolegama pažljivo izučavao populacije insekata u gradu Insbruku. U tu svrhu oni su prikupili uzorke nekoliko vrsta člankonožaca, sa tri različita staništa: krošnji drveća, stabla drveća i žbunja. Prilikom istraživanja u obzir su uzeti mnogi parametri poput stepena urbanizacije i udaljenost do centra grada.

Rezultat do kojih su došli je mnoge iznenadio, jer se ispostavilo da se broj određenih insekata ne smanjuje sa povećanjem stepena urbanizacije - već uvećava. Ovo se pre svega odnosi na porodicu paukovaThomisidae, koja obuhvata preko 2.000 vrsta širom sveta - više jedinki je otkriveno u žbunju i živim ogradama u gradovima nego na selu. I ne samo da se oni osećaju prijatno u gradovima jer se i učestalost vaški i muva, takođe povećavala sa povećanjem stepena urbanizacije staništa.

Uspeh za biodiverzitet?

Urbanizacija nije korisna za biodiverzitet. Osim paukova iz porodice Thomisidae, ostale vrste trpe velike gubitke sled razvoja urbanih sredina. Ovo, zauzvrat, omogućava vrstama insekata kao što su biljne vaši da cvetaju i da se uspešno razmnožavaju u sredini gde nema puno predatora na čijem meniju bi se našle.

Drugim rečima, ekosistemi se menjaju usled urbanizacije, neke vrste nestaju dok se druge mogu neometano širiti. A neke od posledica su već uočive, na primer, kroz pojavu biljnih uši u gradovima - ali se još ne mogu predvideti u celini. Zato je to sledeći cilj istraživača, da ispitaju na koje sve načine ove promene utiču na okolinu.