Američki rakovi godinama prave ogromnu štetu u srpskim rekama! Šta možemo da uradimo da se to promeni?

Invazivni rakovi koji su pre nekoliko decenija pušteni u Dunav da pomognu, postali su jedan od navećih problema za ekosistem srpskih reka.

Ovom problemu gotovo da se uopšte ne posvećuje pažnja, a procenjuje se da američki rak pojede godišnje oko 150 tona ikre i mlađi, što je dovoljno da se čitava Srbija prehrani za 12 meseci.

Američki rakovi su otporni na račiju kugu, koju pri tom prenose autohtonim vrstama, pa su na taj način uništili većinu domaćih rakova.

KAKO PREPOZNATI ŠTETNE RAKOVE?

"Razlika između štetnog, invazivnog i običnog raka je u tome što su ovi prvi manji, oklop im je snažniji i veoma su opasni.Prenose bolest račiju kugu, reprodukcija im je veća, otporniji su na zagađeniju vodu.

Procenjuje se da u Evropi na čitavom toku Dunava, ova invazivna vrsta napravi štetu veću od 50 miliona evra, jer jedu ogromne količine riblje ikre i mlađi što u velikoj meri utiče, kako na ekologiju tako i na ekonomiju svih zemalja koji žive uz reku Dunav", kaže je Nenad Pešut, osnivač Udruženja "Rečni rakovi" iz Inđije.

Ovo udruženje je radi izučavanja počelo da lovi invazivnu vrstu, sarađuju sa fakultetima i mnogim domaćim i stranim organizacijama za očuvanje prirode, kako bi podigli svest o zagađenosti i ugroženosti reka u Srbiji.

Invazivni rakovi, Faxonius limosus, prvi put su pušteni u evropske reke 1890. godine, u Nemačkoj, kako bi se reka obogatila rakovima jer se domaćim dunavskim već znatno smanjio broj. Tada se nije znalo da su Faxonius limosus otporni na račiju kugu i niko nijemogao da pretpostavi da će s godinama zagospodariti rekama i postati jedan od najvećih problema.

ŠTA JE REŠENJE?

U Srbiji za sada postoji jedna vrsta američkog raka, dok ih u ima Nemačkoj čak pet. Ipak, u celoj Evropi bore se da vrate autohtone vrsta rakova koje uzgajaju i ubacuju u reke, dok invazine vrste izlovljavaju.

Kod nas se po tom pitanju još ništa ne dešava. Domaće vrste zaštićene su tokom cele godine, izlovljavanje rečnog i barskog raka je zakonom zabranjeno. Međutim, lov na invanzivne vrste još nije zakonom regulisan.

"Potrebno je pokretanje izlova u većoj meri, da bi za pet do deset godina uspeli ovu populaciju da dovedemo pod kontrolu i smanjimo količinu štete koju prave našim rekama. Zbog toga prvo moramo doneti pravnu regulative za definisanje i postupanje sa invazivnim vrstama", istakao je Pešut, čije je Udruženje i pokretač inicijative za donošenje ovih regulativa.

Tekst: Udruženje "Rečni rakovi"/ EKO VEST