Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Naučnici imaju odgovor: Zašto burmanski pitoni mogu da jedu višestruko veći plen?

Autor Aleksandra Cvetić

Burmanski pitoni su vrsta zmije poznate po svojoj veličini, a u divljini su nalaženi primerci koji mogu da narastu i do 5 metara. Ipak, ono što godinama buni naučnike je kako mogu da pojedu vošestruko veći plen u odnosu na druge zmije.

 Burmanski piton_83447008.jpg Izvor: Shutterstock

UPRKOS TOME ŠTO su veoma proždrljivi kao vrsta, burmanski pitoni su usled gubitka svog prirodnog staništa u jugoistočnoj Aziji postali ugroženi. Ali na Floridi gde su vlasnici burmanskih pitona puštali u divljinu svoje ljubimce tokom druge polovine 20. veka, oni su postali dominantni predatori koji danas desetkuju autohtone vrste i štete čitavom ekosistemu loveći gotovo sve životinje koje se u njemu nalaze. 

Naučnik Ijan Bartošek koji se već godinama bavi ovim problemom i predvodi projekat za očuvanje životne sredine južne Floride kaže da se ekosistem Everglejds ubrzano menja. Upravo ove promene su njega i njegov tim navele da ispitaju na koji način burmanski piton može da pojede gotovo svako stvorenje na koje nađe, uključujući i belorepog jelena.

Poznato je da zmije imaju tendenciju da gutaju plen, a ne da ga komadaju i žvaću. Stoga, je bilo logično da moraju malo detaljnije da ispitaju na koji način njihova vilica funkcioniše. Nakon analiza su utvrdili da su burmanski pitoni razvili posebnu osobinu - super rastegljivu kožu između donjih čeljusti kako bi svoja usta dodatno mogli da "prošire". Koautor studije i evolucioni biolog sa Univerziteta u Sinsinatiju Brus Džejn je objasnio da im je ova koža omogućila da imaju veći raspon vilice u odnosu na druge zmije.

Podaci takođe sugerišu da mladunci pitona imaju više koristi od ove anatomske karakteristike jer im omogućava da love širi izbor plena u odnosu na druge zmije njihove veličine. Iako se istraživanje više fokusiralo na razumevanje biološke raznolikosti nego na pitanje kako kontrolisati ovu invazivnu vrstu, naučnici zaključuju da bi ovi rezultati mogli da im pomognu u predviđanju efekata koje burmanski piton svojom proždljivošću ima na močvarne ekosisteme

"Ovo neće pomoći da ih kontrolišemo", kaže Džejn. "Ali to nam može pomoći da razumemo uticaj invazivnih vrsta. Ako znate koliko su velike zmije i koliko im je vremena potrebno da dostignu određenu veličinu, možemo ugrubo pretpostaviti koje resurse bi mogla da iskoristi."

Studija je objavljena u Integrative Organismal Biology. 

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka