Majmun koji koristi kameno oruđe: Da li se kapucini iz Sera de Kapivere nalaze u svom kamenom dobu?

Studije sugerišu kako kapucini iz nacionalnog parka u Brazilu već 3.000 godina koriste kameno oruđe.

Arheolog Tomos Profit objašnjava da ovi nalazi predstavljaju jedinstveno otkriće i dokaz da mi nismo jedina vrsta koja za sobom ostavlja arheološke zapise. Razumevanje upotrebe alata kod kapucina moglo bi da pomogne u rasvetljavanju porekla prakse kod drugih vrsta primata, među kojima se nalaze i preci ljudi.

Najstariji poznati primerci obrađenog kamenja datiraju iz perioda od pre 3,3 miliona godina i pripisuju se Australopithecus afarensis-u i Kenianthropus platiops-u. Međutim, naučnici danas smatraju da su naši daleki rođaci pre obrade kamena koristili nemodifikovane alate za preradu hrane. Baš kao što to danas rade kapucini u Sera de Kapiveri.

Udarac sa svrhom

Dugo vremena se upotreba alata smatrala ljudskom delatnošću, ali decenije istraživanja su otkrile da u toj praksi ipak nismo usamljeni. Zabeleženo je da nekoliko vrsta ptica koriste štapove i grančice kao alatke, dok šimpanze prave "koplja" kada idu u lov na sisare.

Orangutani su pronašli genijalno rešenje za hidrataciju - žvaću biljke koje potom koriste kao sunđere koji upijaju teško dostupnu vodu sa nepristupačnih mesta, a zatim je istiskuju u usta. Isto se dešava i sa kapucinima koji razbijaju žilave ljuske indijskih oraščića uz pomoć kamenja.

Interesantan podatak je da veličina ovih alata može da varira od oko 2 cm do veličine ljudske pesnice. Vekovima su meštani i posetioci Brazila pričali priče o kapucinima koji koriste kamene alate, a decenijama su naučnici znali da oni mogu da rukuju njime u zatočeništvu. Ali ovo ponašanje nije formalno zableženo u divljini sve do 2004. godine.

Primatolog sa Univerziteta u Sao Paulu Tijago Falotiko koji se bavi proučavanjem upotrebe kamenog oruđa kod kapucina objašnjava da su prva arheološka iskopavanja u nacionalnom parku pokrenuta pre više od decenije, međutim istraživački tim je na nedvosmislene dokaze naišao tek 2016. godine. Tada su otkrivene kamene alatke koje je kapucin upotrebljavao pre oko 700 godina.

Promena u ishrani?

Četiri sezone nakon toga, tim je stigao do 3.000 godina starog sedimenata, u kojima su i dalje pronalazili tragove koji upućuju da su ovi majmuni svesno koristili alat kako bi lakše došli do hrane.

Intrigantno je da su naučnici takođe primetili promene u upotrebi alata. Do pre otprilike 560 godina, majmuni su koristili relativno sićušne komade koji su trpeli veliku štetu prilikom udaranja - znak da su često mašili svoje mete. Zaključak je da su u to vreme kapucini jeli manju hranu. Od tog perioda uočeno je da kapucini u Sera de Kapiveri upotrebljavaju daleko veće oruđe, što implicira da su u svoju ishranu uvrstili tvrđu hranu.

Vidi opis

Majmun koji koristi kameno oruđe: Da li se kapucini iz Sera de Kapivere nalaze u svom kamenom dobu?

Skloni opis

PODELI

Pogledaj slike

Izvor: ProfimediaBr. slika: 5 1 / 5

Izvor: ProfimediaBr. slika: 5 2 / 5

Izvor: ProfimediaBr. slika: 5 3 / 5

AD

Izvor: ProfimediaBr. slika: 5 4 / 5

Izvor: ProfimediaBr. slika: 5 5 / 5

Zašto su kapucini iz tog područja napravili izmene u svom jelovniku? Naučnici za sada nemaju objašnjenje. Možda su u pitanju različite grupe kapucina, svaka sa svojim posebnim sklonostima i preferencijama u ukusu. Takođe, veoma je moguće da promene govore o dostupnosti određenih biljaka i promenama u ekosistemu.

Evolucioni antropolozi ističu veliku raznolikost u upotrebi oruđa kod primata i neizbežnost da kapucini napreduju kao što su to činili naši preci. Ipak, uočeno je da oni ponekad slučajno odlome deo kamena prilikom udaranja o orah, ali do sada im nije palo na pamet da iskoriste te odbitke kao alat za sečenje, što je ključni korak u ljudskoj evoluciji.

Zaključak je da se populacija kapucina iz nacionalnog parka u Brazilu nalaze u svom "kamenom dobu", ali ostaje da se vidi da li će se ono razviti u nešto mnogo složenije.