Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zbog svog izgleda su česta meta lovokradica: Da li ste čuli za rodu cipelarku?

Autor Aleksandra Cvetić

Roda cipelarka je toliko jedinstvena u ptičijem svetu da su naučnici morali da je svrstaju u posebnu porodicu.

 Roda cipelarka Izvor: Shutterstock

Roda cipelarka - Balaeniceps rexi - je džinovska ptica koju su nekada davno obožavali stari Egipćani, dok se danas nalazi na listama ranjihivih vrsta. Njeno prirodno stanište su močvare u Africi, a svojim izgledom buni mnoge. Ipak, to nije sve što ovu pticu čini jedinstvenom.

Možda će vas interesovati i:

Ni pelikan, ni čaplja

Cipelarka ima prosečnu visinu od 130 cm, kao i 17 cm dug kljun koji je dovoljno snažan da usmrti plućnu ribi dužine 1,2 m. Stoga ne čudi da ovu pticu mnogi porede sa dinosaurusima, ipak njihovi bliski rođaci žive u modernom dobu.

Šta je urohidroza?

Jedna od zanimljivosti koja ih karakteriše je da se hladi koristeći praktičan i bizaran mehanizam koji biolozi nazivaju urohidroza, tokom koje se izlučuje na sopstvene noge - a isparavanje koje sledi stvara efekat "hlađenja".

Jedan od njih je pelikan, koji je u životinjskom svetu poznat po svojim agresivnim metodama lova. Pored njih, cipelarke dele i neke fizičke osobine sa čapljama, kao što su boja perja na grudima i stomaku, ali i vrat koji uvlače dok lete. Međutim i pored svih sličnosti, zaključak naučnika je da je ona i dalje toliko specifična zbog čega su je klasifikovali u zasebnu porodicu - Balaenicipitidae - čiji je jedini član.

3. najduži kljun na svetu

Najupečatljivija karakteristika ove ptice je bez sumnje njen veliki kljun, koji zauzima 3. mesto u svetu ptica - odmah iza roda i pelikana. Njegova čvrstina se često upoređuje sa drvenom klompom, pa otuda i njegovo neobično ime. Uloga mu je višenamenska, a može da proizvede zvuk koji istovremeno privlači partnere ali i koji odbija predatore. Često ih koriste i kao "alat" za hvatanje vode, ali i kao "oružije" prilikom lova.

Cipelarke uglanom love tokom dana, a na njenom meniju se mogu naći žabe, gmizavaci, ribe, ali i mladunci krokodila. Istraživači ove retke price opisuju da je ona u stanju dugo i nepomično da stoji u mestu kako bi ulovila plen. Ali, u trenutku kad krene da napada, njegove šanse da izbegnu smrtonosni udarac kljunom nalik klompi su veoma male.

Neobične strategije preživljavanja

Smatra se stanaricom sa područija ogromne močvarne teritorije Suda u Južnom Sudanu. Međutim, ona se takođe može naći u močvarnim staništima Ugande. Skoro uvek usamljene, gaze po dubokim močvarnim vodama gde love ili skupljaju potreban materijal za izgradnju gnezda. A pravljenje staništa u dubljim delovima močvare je strategija preživljavanja koja im je omogućila da izbegnu potencijalne pretnje poput krokodila i ljudi.

Ovo nije jedina neobična strategija koju praktikuju, jer su cipelarke u životinjskom svetu poznate i po veoma neobičnim metodama roditeljstva. Nakon parenja polažu jedno do tri jaja, posle čega mužjak i ženka naizmenično leže na njima više od mesec dana. Tokom tog prioda oni će često zahvatiti vodu svojim kljunom i "preliti" jaja kako bi ih rashladili. Ali kada se pilići izlegu, roditelji obično neguju samo najjače pile, dok druge ostavljaju da brinu sami o sebi.

Interesantan podatak je i da uprkos velikom telu, težina ovih roda ne prelazi više od 7 kg. Dok njihova džinovska krila dostižu raspon od oko 250 cm i prema tvrdnjama istraživača stvaraju upečatljivu siluetu na nebu dok se posmatraju sa kopna. 

Upravo upečatljivost ih je i učinila traženom robom među ilegalnim trgovcima životinja tokom poslednjih nekoliko godina. A prema nekim podacima aktivista za očuvanje vrste, njihova cena na tržištu dostiže i do 10.000 dolara. Zbog čega je ova vrsta navedena kao ranjiva na Crvenoj listi ugroženih vrsta Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN).

Opadanje broja roda cipelarki u divljini je direktna posledica uništavanje močvarnih staništa i prekomernog lova za potrebe ilegalne trgovine. Prema izveštaju IUCN-a, danas je u divljini ostalo između 3.300 i 5.300 roda cipelarki.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka