Eksperimenti sa čekićarom, tigar i mako ajkulom: Zašto naučnici ne mogu da izmere silu ugriza i brzinu kod ajkula?

Poznate kao jedni od najvećih predatora za većinu i dalje predstavljaju tajnu, punu nepoznanica. A naučnici tvrde da još uvek nisu uspeli da utvrde koja je njihova maksimalna brzina i moć ugriza.

Kada je ovu izjavu čuo podvodni fotograf Brok Maksi - koji pomaže u vođenju ronilačke kompanije Shark Ekplorers sa sedištem u Južnoj Africi - rešio je da izazov prihvati. U eksperimentu koji je sproveo u vodama oko Bahama, uspeo je da zabeleži snagu ugriza divlje i slobodne tigraste ajkule i velike ajkule čekićare. Ove dve vrste, kako istraživači tvrde, spadaju u najveće grabljivce među ajkulama.

Proučavanje snage ugriza ajkule pomaže naučnicima da shvate kako su ove životinje razvile strategije lova u poslednjih 400 miliona godina i postale jedne od najefikasnijih predatora. Naučnici dodaju da ovo nije jedini cilj ovakvih i sličnih eksperimenata, jer što više znamo o ajkulama i njihovim načinima ishrane, to su veće šanse za njihovo očuvanje.

S obzirom na to da Međunarodna unija za očuvanje prirode navodi tigrastu ajkulu kao ugroženu, a velike čekićare kao kritično ugroženu, od vitalnog je značaja razumevanje šta jedu ove vrste, posebno ako je vrsta evoluirala tako da se specijalizuje za određeni plen, kao što su npr. ugrožene morske kornjače. Ukoliko ta hrana za njih više ne bude dostupna moglo bi da dođe do ozbiljnih posledica po ekosistem.

"Kante za smeće" kao pobednici

ZA POTREBE EKSPERIMENTA, Maksi je naručio pravljenje aparata za merenje snage ugriza ajkule. Dizajnirao ga je sam, tako da bude dovoljno osetljiv kako bi dobio što tačnija očitavanja, ali i da bude izdržljiv pod moćnim čeljustima. Zatim je iskoristio mamac da podstakne ajkule.

Njegov tim je dobio očitavanje od oko 3.271 PSI kada je u pitanju ajkula čekićara dugačka preko 3m, i očitavanje od 5.575 PSI od 2 i po metra dugačke tigar ajkule. Iako je bila manja od čekićare, tigrasta ajkula je imala snagu ugriza koja je za 70 posto veća.

Huber nije bio iznenađen, kako kaže, to je i očekivao na osnovu njegovih matematičkih modela. Tigar ajkule - koje se ponekad nazivaju i "morske kante za smeće" - ne samo da su agresivnije već su i poznate po tome što jedu skoro sve, uključujući i morske kornjače.

Ipak, iako ajkule imaju veliku snagu ugriza, kada se uzme u obzir veličina njihovog tela, ta snaga je relativno mala u poređenju sa drugim životinjama. Tako, npr. nilski konj ima snagu ugriza oko 11.776 PSI, dok morski krokodil drži rekord sa 24.179 PSI. Ali ako se uzme u obzir i to da ajkule imaju usta puna "noževa", ovim stvorenjima nije potrebna snaga kako bi došle do ukusnog zalogaja.

Zloglasna mako kao najbrža

U DRUGOM EKSPERIMENTU, režiser filma o divljim životinjama Endi Kazagrande pokušao je da snimi brzinu mako ajkule - za koju se veruje da je među najbržima na svetu. Biolog Marijan Porter sa Floridskog Univerziteta, objašnjava da za to postoji i dobar razlog - građa njihovog tela. One su od repa do nosa "glatke i aerodinamične", što je idealan alat za probijanje kroz vodu. Uz to ih i pokreće moćan rep u obliku polumeseca.

Iako postoje neki, moglo bi se reći, anegdotski izveštaji o ovoj vrsti koja može da pliva i brzinom od 70 km/h, Kazagrande se nadao da će biti prvi koji je zabeležio njihovu najveću brzinu. U svom eksperimentu kod San Dijega, Kasagrande je izazivao mako ajkulu da juri mamac u obliku ribe, a potom ju je pratio pomoću superbrzog drona opremljenog sa GPS-om. Ajkuli je trebalo dve sekunde da prepliva skoro 22 metara.

Ipak, stručnjaci ističu da to nije najveća brzina koju ova vrsta može da dostigne. Iako razočaran, Kazagrande razume zašto niko još nije zabeležio maksimalnu brzinu mako ajkule. "To je skoro nemoguće. Skoro!", objašnjava.

Naučnici ovu tvrdnju objašnjavaju rečima da kao i kod sile ugriza, brzina ajkule može značajno da varira u zavisnosti od situacije.

"Mi ne znamo da li je ajkula u tom trenutku pratila mamac iz radoznalosti ili je pokušavala da uhvati hranu kao da joj život zavisi od toga. Potvrda maksimalne brzine koju mogu da razviju bi zahtevala "ogromnu količinu podataka" prikupljanih tokom dužeg vremenskog perioda", slažu se naučnici.