Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Uhvaćen je najveći piton na Floridi! Koja važna neispričana priča se krije iza njegovog pronalaska?

Kako nekontrolisan porast populacije burmanskog pitona utiče na čitav ekosistem.

 Burmanski piton na Floridi Izvor: Shutterstock / ilustracija

Istraživači su uspeli da uhvate najvećeg pitona ikada zabeleženog na Floridi - ali i bilo gde van njegovog prirodnog staništa. Uhvaćena ženka burmanskog pitona teška je 97,5 kilograma i dugačka skoro 5,5 metara.

Ovo otkriće, prema tvrdnjama stručnjaka, ukazuje na problem sa kojim se Južna Florida suočava već decenijama, a to su predatori iz Južne Azije koji menjaju čitave ekosisteme jedući domaće vrste.

Možda će vas interesovati i:

Tim istraživača zaduženih za očuvanje prirode jugozapadne Floride je uz pomoć mužjaka obeleženog GPS uređajem za prećenje, krajem prošle godine uspeo je da uhvati ženku kolosalnih razmera. Ova metoda im omogućava da pronađu reproduktivno aktivne ženke pitona, zbog kojih se broj ove vrste tokom poslednjih nekoliko godina nekontrolisano uvećava.

Metoda "zmija izviđač"

Prema zvaničnim podacima organizacija Florida Fish & Wildlife, je od 2000. godineuklonila preko 15.000 pitona iz divljine. Međutim, oni ističu da ni približno ne znaju koji broj ovih zmija gamiže kroz divljine Floride. 

Pitoni su se pokazali kao majstori stelt tehnike, drugim rečima oni uspevaju da ostanu nevidljivi ljudskom oku. Čak je i stručnjacima obučenim za pronalaženje ove zmije u nepreglednim močvarama i suptropskim šumama sa gustom vegetacijom, izuzetno teško.

Međutim, tokom godina istraživanja stručnjaci za pitone uspeli su da razviju zanimljivu tehniku. Biolog i vođa projekta Ijan Bartošek kaže da je to kao traženje igle u plastu sena. Iglu možete pronaći samo pomoću magneta, a njihov magnet u ovom slučaju je takozvana "zmija izviđač". Jednom od zmija izviđača, oko tri i po metra dugačkom Dionisu, naučnici su zakačili odašiljač i prate ga dok je u divljini u potrazi za ženkom.

Kada se izviđač duže zadrži u nekoj oblasti, to je znak za izviđače da ga obiđu, jer pretpostavljaju da je tu zbog ženke. Često se dešava da umesto jedne zmije, na tom mestu pronađu nekoliko spremnih za parenje.

U decembru 2021. godine Dionis nekoliko nedelja lutao po jednom delu ekosistema. To je tim navelo da posumnja da je sa ženkom. Kada su raskrčili put kroz bujnu i bodljikavu vegetaciju, susreli su se, kako kažu, sa najvećim pitonom kojeg su ikada videli.

Usledila je borba. Moćna ženka je savila kraj repa u loptu kojom je u samoodbrani ciljala glave istraživača. Prema proceni naučnika, ženka pitoba je bila iscrpljena posle nekih 20 minuta. Uspeli su da je savladaju i ubace u bež platnenu torbu.

Uprkos tome što godinama izučavaju pitone, kada su ovu ženku stavili na vagu, brojka ih je zapanjila. Imala je gotovo 100 kilograma. Zatim je usledio najteži deo posla, eutanazija. Telo je nakon toga nekoliko dana čekalo na obdukciju.

Creva pitona kao izvor dragocenih informacija

Bartošekov tim je uradio na stotine nekropsija pitona, o čemu svedoče njihovi sigurni i metodični pokreti. Međutim, još uvek postoji osećaj napetosti u prostoriji.

Danas imaju dva cilja: da prebroje folikule i vide šta je u crevima. Dok povlače rez duž centralnog dela pitonovog žuto-belog stomaka, telo se polako otvara i pokazuje svoju ružičastu unutrašnjost. Pomeraju pitonova rebra u potrazi za unutrašnjim sadržajem.

Jedan od biologa gura prst kroz providni sloj iznutrica, otkrivajući grozdove nečega što liči na ogromna žumanca - to su folikule - koja se nalaze odmah iza velike i zelene žučne kese. Dalje, ka repu se uočava kvrgavi sivi digestivni trakt i jedan sivi i naboran disk koji izgledom podseća na izduvan balon - jaje koje ženka nije snela prethodne godine.

Naučnici su potom započeli brojanje folikula. Ekolozi žele da znaju koliko jaja piton može da položi kako bi precizno modelirali dinamiku populacije. Broj folikula kod ženke pitona je direktan pokazatelj reproduktivnog potencijala. Ono što sa sigurnošću može da se tvrdi je da su velike ženke pitona orgromni rezervoari ovih jajašaca.

"122 folikula", izgovara Bartošek, nakon što je dva puta prebrojao folikule. 

Sledeći je digestivni trakt. Dok preleaze rukama duž tela nalik cevi, opipavaju nagoveštaje onoga što se nalazi unutra. Bartošek pronalazi nešto što izgleda kao prednji deo kopita. Jedan od članova tima optimistično prska malu količinu osveživača vazduha.

Potom prave rez duž trakta i započinju sa istiskivanjem njegovog sadržaja u metalno sito. Tamne mrlje sa komadićima krzna i belim grudvicama - svarenim kostima - ispadaju. Naučnici zastaju kako bi zavirili u njih. Nakon kratke analize potvrđuju da je u pitanju jelen.

Nastavljaju sa istiskivanjem. Na red je došao sadržaj koji liči na grančice - najverovatnije paprat vinove loze, potom par pitonovih zuba i na kraju - tri kopita. Za naučnike ovo predstavlja dokaz o vršenju pritiska na lokalne ekosisteme i vrste kao što su crveni ris i ugroženi floridski panter.

Iscrpljivanje ekosistema

Saradnica tima Kristina Romagosa sa Univerziteta na Floridi sugeriše da je do danas u crevima burmanskog pitona - Python bivittatus, na Floridi pronađeno 73 životinjske vrste, od čega 24 vrste pripadaju sisarima, 47 pticama i dve gmizavcima. Ovo je prema njenim rečima direktan dokaz toga kako invazivna vrsta može da promeni ekosistem.

Ekolozi su posebno zabrinuti zbog uticaja koji bi pitoni mogli da imaju na ugrožene vrste kao što je floridski panter - autohtonu i ugroženu vrstu na čijem održavanju država radi još od 1995. godine. Međutim, ističu da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se saznalo u kojoj meri pitoni utiču na ugrožene pantere.

Kada pronađu jednog od svojih izviđača ili ženku, oduševljenju nema kraja prema njihovim tvrdnjama - a najbolji deo je što postoje znaci koji ukazuju da je njihov naporan rad nagrađen. Već su uočili niže stope pronalaska masivnih ženki, a izviđači ih vode do sve manjih primeraka.

Ako sve bude onako kako su planirali, ostaće samo manje mlađe ženke, koje će pomoći u kontroli populacije pitona. Za kraj dodaju da su realni u svojim očekivanjima i da pitoni neće biti iskorenjeni ali da će nove metode uticati na kontrolu populacije.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka