Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zmije u Srbiji: Detaljan vodič za postupanje prilikom susreta (fotografije i opisi za raspoznavanje)

Stručnjaci smatraju da prilikom bliskog susreta sa zmijama nema mesta panici. U nastavku pročitajte kako treba da se ponašate ako naiđete na zmiju.

 Šarka Izvor: Shutterstock

Zmije su korisne životinje i zaštićene su zakonom. Kazne za ubijanje zmija su velike, a i da nisu, naša prva misao treba da bude bezbedno udaljavanje, a ne namera da naudimo životinji. Stoga slede uputstva za ponašanje prilikom susreta sa zmijom i korisne informacije koga pozvati da udalji zalutalu životinju iz dvorišta ili kuće, piše Orca na svom sajtu.

Možda će vas ineteresovati i:

Kako treba da se ponašamo kada vidim zmije?

Ako smo u šumi, na livadi ili na bilo kojem drugom mestu koje je stanište zmija, tada smo na njihovom terenu. Treba da vodimo računa gde gazimo, sedamo i šta hvatamo rukama. Ako sretnemo zmiju, ne treba da radimo ono što instinktvno odmah počinjemo – da paničimo, bežimo, ili, još gore, da pokušamo da uhvatimo zmiju ili da je povredimo. Najbolje je udaljiti se bez naglih pokreta, zaobići zmiju u širokom luku i pustiti je da ide svojim putem.

Kome treba da se obratimo radi bezbednog uklanjanja zmije iz dvorišta?

Ako zmija uđe u naše dvorište, opet, nemojte paničiti. Nemojte sami da rešavate "problem" jer postoje službe koje to mogu bezbedno da učine. Javite se za pomoć zoohigijenskoj službi u vašem mestu ili pozovite Zavod za zaštitu prirode koji vas može uputiti na najbližu službu koja je obučena za bezbedno hvatanje i uklanjanje zmija. Ako ste na teritoriji Beograda, može vam pomoći zoohigijenska služba Veterine Beograd.

Šta ako nas zmija ujede?

Zmije se po pravilu sklanjaju od ljudi. Mogu napasti čoveka, isključivo iz straha ili ukoliko ih nagazite ili ugrozite na neki način. Ujed zmije otrovnice se prepoznaje prema otiscima zuba. Vidljive su dve ubodne ranice. Simptomi trovanja su: znojenje, opšta slabost, ubrzano disanje, dijareja, povraćanje i gubitak svesti. Tragovi ujeda obično krvare, javlja se otok na mestu ujeda, utrnulost i crvenilo.

Ukoliko dođe do ujeda, važno je pružiti sebi prvu pomoć i obratiti se lekaru koji će proceniti da li je potrebno da primite serum. Istisnite mesto ujeda do pojave sukrvice i obrišite višak otrova sa kože. Ako možete, stavite hladnu oblogu na mesto ujeda i popite vode. Nemojte seći mesto ujeda, podvezivati ga, niti pokušavati da isisate otrov. Umirite se jer tako usporavate cirkulaciju i sprečavate da otrov putuje krvotokom. Zdravi ljudi u dobroj kondiciji, najčešće nakon prve pomoći i javljanja lekaru, nemaju komplikacije.

Kod ujeda neotrovne zmije, ostaju tragovi nizova igličastih zuba. Najčešće nema krvarenja, niti bilo kakvih drugih promena. Ujed neotrovne zmije samo treba oprati sapunom i vodom i dezinfikovati. Boleće vas, ali osim toga, neće vam biti ništa.

U Srbiji živi deset vrsta zmija. Dve otrovnice su značajne za čoveka – poskok i šarka. Šargan je takođe otrovnica, ali je otrov ove zmije slab i nije opasan za čoveka.

Zabluda je da su sve zmije sa trouglastom glavom otrovnice, kao i da su sve šarene zmije šarke. Nije baš lako prepoznati zmije, ali se sa nekima od njih možete upoznati putem fotografija ispod.

Zmije otrovnice u Srbiji

Poskok (Vipera ammodytes)

Poskok je najrasprostranjenija otrovnica u Srbiji. Živi južno od Save i Dunava. Ženke rastu 60-70 cm, a mužjaci mogu dostići do 100 cm. Prepoznaćete je po malom rogu na vrhu glave, koji je zapravo izraslina kože i tkiva. Naseljava topla i osunčana staništa, poput kamenjara, hrastovih šuma, kanjona. Aktivan je leti, najčešče lovi preko dana, a može se popeti na drveće. 

Poskok
Izvor: Wikimedia Commons

Šarka (Vipera berus)

Šarke su duge između 50-70 cm. Ova zmija ima trouglastu glavu i mali vrat koji je uži od tela. Šare su u obliku rombova i mogu biti različitih boja. Mužjaci su obično svetlosivi, ženke smeđe ili riđe, sa jasno izraženom tamnom cik-cak šarom duž tela. Možete je jasno prepoznati po karakterističnom redu belih krljušti uz rub gornje vilice. Naseljava hladna i vlažna staništa, u nizijskim ali i planinskim predelima.

 Šarka
Šarka
Izvor: Shutterstock

Šargan (Vipera ursinii)

Šargan je najmanja evropska ljutica. Otrov šargana je slabog intenziteta i nije opasan po čoveka. Ova zmija prosečno poraste 30 do 50 cm, a retko do 60 cm. Osnovna boja šargana je svetlosiva do svetlosmeđa, u zavisnosti od pola. Liči na šarku i ima jasno izraženu cik-cak šaru koja je obično tamnosmeđa ili sivkasta. Bočno duž tela se nalaze smeđe ili crne tufne. Vrlo se retko sreće u Srbiji. Naseljava prostore na Šar planini i Prokletijama i to visokoplaninske pašnake i livade, iznad 1.500 m nadmorske visine.

 Šargan
Šargan
Izvor: Profimedia


Neotrovne vrste zmija u Srbiji

Belouška (Natrix natrix)

Belouška ili barska zmija, naraste do 1,5 m. Telo je odozgo tamnije maslinasto sa crnim tačkicama i upadljivim belim mrljama iza glave, po čemu je i dobila ime. Odozgo je žućkasto-bela. Glava joj je trouglasta sa zaobljenom njuškom. Živi u blizini vode i lovi najčešće žabe. Često se sreće u gradovima u blizini reka.

 Belouška
Belouška
Izvor: Profimedia

Ribarica (Natrix tessellata)

Ribarica je poznata još pod nazivima kockasta vodenjača i potočara. Može da naraste do 1m. Glava joj je trouglasta i izdužena, gornja strana tela svetlomrka ili maslinastozelena sa tamnim kvadratastim šarama. Najčešće živi u tekućim vodama i hrani se sitnim ribama. Kao i belouška, može se sresti u urbanim sredinama, pored reka.

 Ribarica
Ribarica
Izvor: Shutterstock

Običan ili eskulapov smuk (Zamenis longissimus)

Smuk je jedna od najdužih zmija u Srbiji. Dug je preko 1,5 m, ponekad i preko 2 m. Boja tela je jednolična, sivkastosmeđa bez jasnih šara. Stanište ove zmije su uglavnom livade i šumski proplanci. Često boravi na drveću.

 Običan smuk
Običan smuk
Izvor: Shutterstock

Stepski smuk (Dolichophis caspius)

Često se sreće u Srbiji. Veličine je 1,4 do 1,6 m, a može dostići i 2 m. Aktivan je tokom dana, brz je i može da se penje na drveće. Smeđe je ili maslinasto zelene boje, sa karakterističnim belim prugama po telu.

 Stepski smuk
Stepski smuk
Izvor: Shutterstock

Četvoroprugasti smuk (Elaphe quatuorlineata)

Četvoroprugasti smuk raste preko 2m, ali mu je prosečna dužina oko 1,5 m. Boja s gornje strane je žuto do crvenosmeđa ili sivosmeđa, sa po dve tamne pruge na leđima sa svake strane tela. Plen često lovi u toplom, oblačnom vremenu i u sumrak.

 Četvoroprugasti smuk_316835528.jpg
Četvoroprugasti smuk
Izvor: Shutterstock

Smukulja (Coronella austriaca)

Smukulja ima takođe i naziv lažna šarka. Dugačka je oko 70 cm, obično smeđe boje sa dva reda pruga koje se spajaju na glavi. Živi najčešće u suvim staništima. Iako izgleda slično kao šarka, potpuno je bezopasna.

 Smukulja
Smukulja
Izvor: Profimedia

Šilac (Platyceps najadum)

Šilac je dužine 1–1,3 m. Glava mu je jasno istaknuta i ima dugačak rep. Voli suva staništa sa gustom travom, kamenjare i oranice.

 Šilac
Šilac
Izvor: Profimedia

Zaključak

Zmije su izuzetno korisne životinje jer kontrolišu i smanjuju populaciju glodara. Odrasli smuk može da pojede čitavo leglo pacova. Zbog toga su zmije saveznici poljoprivrednicima. Sve vrste zmija u Srbiji su zaštićene zakonom i ne smeju se ubijati.

I zmije su uplašene pri susretu sa čovekom i žele da što pre odemo. Ako se pridržavamo pravila pri susretu sa zmijom, pomoći ćemo i njoj i sebi, a obe strane će proći bez povreda i posledica.

Možda će vas interesovati i:

Tagovi

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka