Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Rakovi 'plave krvi': Preživeli su milione godina na Zemlji, ali nisu bili spremni za čovečanstvo

"Ovaj rak je podjednako važan za kulturu Jukatana kao fazan ili jelen, ali je, nažalost, verovatno da ga za 10 ili 15 godina više neće biti"

 Potkovicasta kraba Izvor: Shutterstock

Ovo stvorenje je teško čak i zamisliti. Limulus Polyphemus, ili atlantska potkovičasta kraba, ima pet pari očiju uz pomoć kojih se orijentiše dok pliva, detektuje svetlost i kreće se prema njoj. Ova kraba takođe može da identifikuje neke tonove iz ultraljubičastog spektra.

Oči mogu da se pomeraju gotovo u svim pravcima: napred, iza, nagore i nadole. Ima pet pari nogu sa malim kandžama i još jedan par koji joj pomaže da se zakopa ispod peska. Ovi dodaci joj pomažu da se kreće, ali i da usitnjava hranu. Ima egzoskelet, veoma tvrd oklop i dugačak šiljasti rep koji deluje preteće, ali ga zapravo koristi za kretanje.

Možda će vas zanimati i:

Njihova krv sadrži enzim koji, kada dođe u kontakt sa kiseonikom, dobija jaku, fluorescentno plavu boju i koji krije tajnu koja svetskoj farmaceutskoj industriji vredi milione dolara.

Naučno ime se odnosi na Polifema, najpoznatijeg od Kiklopa u grčkoj mitologiji, diva koji je bio Posejdonov sin. Iako je u Sjedinjenim Državama poznat kao potkovica, ima malo veze sa drugim vrstama rakova, a ima više zajedničkih osobina sa škorpijama i paucima.

Na poluostrvu Jukatan, jedinom regionu u Meksiku gde se nalaze, njihova anatomija je pokrenula maštu mnogih koji na njih naišli. Pojavljivali su se u pričama o španskim konkvistadorima i u Popol Vuhu, svetom tekstu naroda Maja – čak su se pojavljivali u TV emisiji Simpsonovi. U Meksiku se pominju kao guitarrita (mala gitara), soldadito (mali vojnik) ili cucaracha de mar (morska bubašvaba). Ali najčešća referenca je cacerolita de mar (mali morski lonac) ili mek, majasnki izraz koji se još uvek koristi na poluostrvu.

"Ovaj rak je podjednako važan za kulturu Jukatana kao fazan ili jelen, ali je, nažalost, verovatno da ga za 10 ili 15 godina više neće biti", objašnjava doktor nauka Huan Sandoval Gio, sa Tehnološkog instituta Tizimin.

Potkovičasti rak je ima posebno poglavlje u kolektivnom sećanju Jukatana. Stanovnici još kao deca odlaze na plažu kako bi fascinirano posmatrala ova mala stvorenja. Sandoval Gio je bio jedno od te dece. On danas svoja istraživanja fokusira na ovu životinju i upozorava da ih je iz decenije u deceniju sve manje. Limulus Polyphemus je vrsta kojoj u Meksiku preti izumiranje. "Nestanak ove životinje značio bi brisanje dela istorije Jukatana", objašnjava on.

"Govorimo o živom fosilu", objašnjava Sandoval Gio. Potkovičaste krabe su najbliži živi srodnici trilobitima, a prvi primerci datiraju od pre između 200 i 250 miliona godina - što ih čini starijim od dinosaurusa. "Oni su preživeli brojna masovna izumiranja i otvorena su knjiga za kada je u pitanju razumevanje planeta i njenog izgleda pre nekoliko miliona godina", dodaje specijalista.

Biolog Ektor Ortiz, akademik sa Chetumal tehnološkog instituta, objašnjava da su oni izuzetno stara vrsta sa vrlo malo evolucionih promena. Upravo taj prozor u prošlost koji nude jedan je od najatraktivnijih elemenata za naučnike, ali i za farmaceutsku industriju.

Njihova plava krv, poznata i kao hemolimfa, ekstrahuje se iz hiljada primeraka u Sjedinjenim Državama, u industrijskim količinama. Imuni sistem životinje je toliko arhaičan da njena krv stvara ugruške kada otkrije spoljašnje patogene.

Supstanca koja se ekstrahuje iz njih za naučna ispitivanja poznata je kao Limulus amebocyte lysate i ključni je sastojak za razvoj lekova. Galon plave krvi (3,78 litara) vredi čak 60.000 dolara (54.280 evra) u Sjedinjenim Državama, gde je njegovo vađenje legalno.

Ortiz objašnjava da svaki organizam može da obezbedi između 50 i 400 mililitara tečnosti, u zavisnosti od veličine i zrelosti. Većina životinja preživi ovaj proces "muženja", ali literatura koju je revidirao Ortiz sugeriše da oko 30 odsto njih ugine. Ne postoje konačne studije o smrtnosti, ali izlovljavanje potkovičastih kraba dovelo je do smanjenja njihove populacije u Sjedinjenim Državama za 75 odsto od 1980-ih do prve decenije 2000-ih, prema Američkoj službi za ribu i divlje životinje.

Od tada, Evropska unija promoviše sintetičke alternative amebocit lizata, ali njihova upotreba nije odobrena u Sjedinjenim Državama. 

Ipak, postoje članci u specijalizovanim časopisima koji dokumentuju lov ovih rakova od kraja 19. veka, uglavnom za njihovu upotrebu kao đubrivo u sektoru poljoprivrede. To je bio slučaj sve do 1970-ih, kada je došlo do buma lizata zahvaljujući njegovoj biomedicinskoj primeni. U Aziji, slične vrste rakova stanovništvo konzumira kao hranu.

Prirodni predatori i mali sisari takođe konzumiraju rakove kada dođu na obalu da se mreste ili oplode jaja. Ženka može da položi desetine hiljada jaja tokom svog života, iako samo delić od njih doživeti odraslo doba.

U Meksiku su pretnje drugačije. Već godinama stanovnici zaštićenih područja prijavljuju nezakoniti lov životinja od strane ribara. Potkovičaste krabe imaju visok sadržaj proteina, što znači da privlače hobotnice. Jedan komad raka može da se koristi kao mamac do 10 puta, prema istraživanju Sandovala, Gia, Ortiza i drugih akademika.

Poslednjih godina, Kancelarija federalnog tužioca za zaštitu životne sredine zaštitila je više od stotinu primeraka. Čamci su zaustavljeni, a životinje zaplenjene, ali problem i dalje postoji. 

Kilogram rakova može se kupiti u nekim od siromašnijih opština Jukatana po ceni od 100 pezosa po kilogramu, navode lokalni mediji.

Ovo nije jedina pretnja koju su dokumentovali istraživači. Tokom istraživanja čiji su rezultati objavljeni pre nekoliko meseci, Sandoval je prvi put pronašao herbicid glifosat u mrtvim primercima. Kako je završio u njihovom telu? Istraživač ukazuje na upotrebu hemikalija na ekstenzivnim usevima u Jukatanu, gde je tlo kredasto i veoma porozno. Problem ima potencijal da raste: od useva do rakova, od ilegalnog vađenja do pecanja hobotnice, i od tanjira do tela ljudi. "To je lanac", objašnjava Ortiz. Meksiko je zabranio upotrebu glifosata u januaru 2021.

Kao i pitanje zagađenja, politika korišćenja zemljišta se takođe menja zahvaljujući ekspanziji turizma. Kritična staništa za potkovičaste rakove su sve manja, upozorava Ortiz. Na desnoj strani poluostrva Jukatan nalazi se živahan turistički sektor na Rivijeri Maja, a druga priobalna područja poluostrva, od kojih su neka u zaštićenim područjima, sa zavišću gledaju na dolazak posetilaca i njihovo trošenje novca.

Ortiz je proveo više od dve decenije proučavajući ovu vrstu. Istraživač se priseća izleta krajem 1990-ih u Holbok, malo ribarsko selo, skoro na početku meksičkih Kariba. Tu nije bilo ničega, putevi nisu bili ni asfaltirani i nije bilo motornih vozila. "Kada biste stigli do doka, videli biste kako pristižu potkovičasti rakovi", objašnjava on. A onda su došli i turisti, sada ima sve više smeća, hotela, kamiona i kuća u zonama gde je gradnja bila zabranjena, kao i visećih mreža i barova na samoj plaži – gde se rakovi obično razmnožavaju.

"Zaista je tužno, to je veliko pogoršanje", žali se on. U Šampotonu, u državi Kampeče, Ortiz je video rakove kako traže mesta za mrešćenje u oblastima prekrivenim cementom. "Rakove više ne vidite, vrlo ih je malo. [...] Oni su malo proučavana i nedovoljno cenjena vrsta u Meksiku."

Lokalni istraživači su poslednjih morali da udruže snage kako bi napredovali u radu. Držali su predavanja u lokalnim zajednicama u cilju podizanja svesti o kulturnim i ekološkim vrednostima. Takođe, vrše pritisak da napori za očuvanje budu koordinisani i efikasni, kako bi se očuvala ova jedinstvena i prirodno plašljiva vrsta, koja je sve skrivenija i ređa, koja je preživela milione godina na planeti Zemlji, ali nije bila spremna na čovečanstvo.

Možda će vas zanimati i:

Tagovi

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka