Narodi Indije ga smatraju svetim bićem: Upoznajte stidljivog majmuna zlatnog krzna

Džijev zlatni langur je endemska vrsta sa područja tropskih šuma Indije i Butana koju je jako teško videti u divljini, jer su jako stidljivi a i zbog toga što se nalaze na Crvenoj listi ugroženih vrsta.

Izvor: Shutterstock

Ovi majmuni imaju crno lice i veoma dug rep. Njihova dlaka varira od krem do zlatne a na bokovima i prsima dlake su tamnije i često boje rđe. Dlaka mladunaca i ženki je svetlija, srebrnobela do svetla. Vitki su, sa dugim udovima i repom. Rep ima čičak na kraju i znatno je veći kod mužjaka nego kod ženki. Mužjaci imaju tendenciju da budu nešto veći od ženki, iako nije zabeležena razlika u težini. Glava i telo su dugi od 50 do 75 cm, a rep od 70 do 100 cm.

Zlatni languri žive u regionu zapadnog Asama u Indiji i u susednom podnožju Crnih planina Butana. Njihovo prirodno stanište su tropske vlažne šume.

Žive na drveću i love po danu. Za razliku od drugih vrsta langura koji se ne plaše da žive među ljudima, zlatni languri su uglavnom stidljivi i izbegavaju ljude.

Više vole da jedu rano ujutru i popodne, da bi se tokom podnevne vrućine odmarali. Većinu vremena provode u krošnjama drveća i retko silaze na zemlju. 

Uglavnom žive u grupama od oko 8 do 50. Primećeno je da je grupno doterivanje veoma važna aktivnost. Na taj način jačaju veze između članova grupe.

Pripadnici vrste komunciraju, a karakterističan je glasan zvuk koji proizvode mužjaci.

Uprkos malom broju informacija o ovim životinjama, pretpostavlja se da, kao i kod drugih primata, taktilna komunikacija (kao što je doterivanje, parenje, agresivno ponašanje) i vizuelni signali (kao što su položaji tela i izrazi lica) takođe igraju određenu ulogu u komunikaciji.

Jedu voće, listove biljaka, semena i cveća. Iako jedu raznovrsnu hranu, najviše vole da jedu mlado lišće, zbog čega su poznati i kao lisnati majmuni. Kao i drugi majmuni u potporodici Colobinae, zlatni langur ima stomak dizajniran tako da može da razgradi teško svarljivu celulozu u listovima.

Sezona parenja traje tokom čitave godine a ženke rađaju jedno mladunče nakon što ga nose 6 meseci. Brigu o mladuncu vodi majka i druge ženke iz grupe.

Uništavanje staništa zbog nezakonite seče je glavna pretnja ovim majmunima. Iako su šume zvanično zaštićene, donedavno zakoni nisu striktno sprovodili i procenjuje se da je oko 50 odsto njihovog staništa izgubljeno u Indiji u periodu od 10 do 12 godina.

Prema podcima IUCN Crvene listi, ukupnu populaciju Džijevog zlatnog langura je 5.500 jedinki sa manje od 2.500 zrelih jedinki širom sveta. U Indiji ima manje od 1.500 jedinki, a u Butanu oko 4.000. Broj ove vrste se smanjuje i trenutno je klasifikovana kao ugrožena.