Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Najduža zmija otrovnica na svetu je zapravo članica "kraljevske porodice": Naučnici kažu da postoji 4, a ne jedna vrsta

Naučnici su se dugo pitali kako je moguće da zmija koja gmiže tako velikom teritorijom može da ima samo jednu vrstu.

 Kraljevska kobra Izvor: Shutterstock

Herpetolozi su se dugo pitali kako kraljevska kobra, koja gmiže po masivnim azijskim predelima odvojenim naizgled neprobojnim pregradama poput Himalaja, može da bude jedna vrsta. Takođe ih je bunilo to što najduža zmija otrovnica na svetu, koja može da dostigne i do 5 i po metara dužine, često ima drugačiji izgled ili ponašanje u zavisnosti od toga gde živi.

Sada nova studija predlaže da su kraljevske kobre u stvari "kraljevska porodica" od četiri različite vrste.

Možda će vas zanimati i:

Prošlog avgusta, P. Govri Šankar, biolog i stručnjak za kraljevske kobre u Fondaciji Kalinga, neprofitnoj organizaciji za zaštitu prirode u Šivamogi (Indija) i njegove kolege prijavile su četiri genetski jedinstvene loze kraljevske kobre. Identifikovali su ih po regionima: zapadni Gati (jugozapadna Indija), indo-kineski (istočna Indija i Kina), indo-malajski (Indonezija i Malezija) i ostrvo Luzon (Filipini). Naučna imena zmija tek treba da odobri Međunarodna komisija za zoološku nomenklaturu.

Godine neustrašivog hvatanja zmija u tropskim kišnim šumama, u kombinaciji sa novom tehnologijom kojom mogu da se analiziraju muzejski primerci, konačno je dalo dovoljno DNK da naučnici pravilno identifikuju različite vrste.

Kada je uznemirena, kraljevska kobra može da se izdigne do nivoa očiju odraslog čoveka i ispusti dovoljno otrova da ubije slona. Šankar kaže da je jedan od retkih koji je preživeo ujed kraljevske kobre, što pripisuje maloj količini otrova koji mu je zmija ubrizgala. Iskustvo ga je takođe motivisalo da traži ciljaniji tretman za ujede kraljevske kobre. (Pročitajte i Šta njihovi otrovi čine ljudskom telu? Upoznajte se sa 10 najotrovnijih zmija na svetu)

To što su kobre dovoljno različite da budu četiri različite vrste moglo bi da ima i posledice u stvarnom svetu, kaže on - posebno kada je reč o proizvodnje efikasnijih protivotrova koji bi mogli da ciljaju pojedinačne otrove ovih vrsta.

Štaviše, dodaje Šankar, identifikacija novih vrsta mogla bi da podstakne napore za očuvanje zmija, čije populacije opadaju zbog krčenja šuma i urbanizacije. Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN) kraljevskoj kobri je dala status ranjive vrste.

Zmija druge boje

"Kada pažljivo posmatrate [kraljevske kobre] više od 50 godina, možete da vidite da su… različite", kaže Romulus Vitaker, dugogodišnji stručnjak za zmije i osnivač indijskog parka zmija Čenaj, neprofitne organizacije koja edukuje javnost o zmijama.

"Samo je neko trebalo da uradi težak posao i da to dokaže", kaže on.

Na primer, naučnici su se pitali zašto odrasle kraljevske kobre na Tajlandu i susednim zemljama imaju više od 70 sivobelih traka po telu, dok one na Filipinima imaju samo nekoliko koje se jedva primećuju.

Postoje i varijacije kod gnežđenja. Ženka kraljevske kobre je jedina zmija koja gradi gnezda za svoja jaja - što nije mali podvig za stvorenje bez udova. Ona koristi svoje telo da ređa grančice i stavlja listove na određeno mesto.

Ženke u zapadnim Gatima napuštaju svoja jaja ubrzo nakon što naprave gnezdo, dok indo-kineske majke čuvaju jaja u gnezdu do otprilike nedelju dana pre nego što se izlegu.

Pogrešno shvaćen reptil

Šankar se nada da bi nova pažnja koja se sada usmerena na kraljevske kobre mogla pomoći da se promeni stav prema njima.

U ruralnoj Indiji, mnogi Hindusi poštuju kraljevsku kobru i vide njeno prisustvo na svojim poljima kao znak blagodati. Ali na drugim mestima, ljudi mrze zmije, što često dovodi do neselektivnih ubistava.

"Postoji mnogo reklamiranja o ovoj zmiji, pa je se ljudi nasmrt plaše", kaže Vitaker.

Kraljevske kobre su generalno stidljive, a ako se čovek nađe u njenoj neposrednoj blizini, njena zastrašujuća veličina i "režanje" poput psećeg su više nego dovoljni da upozore čoveka da se skloni i izbegne napad. (Pročitajte i kako treba postupati sa zmijama)

Lovci koji love ove životinje zbog njihove kože i delova tela za upotrebu u tradicionalnoj medicini su najčešće žrtve ujeda, ali su u opasnosti i spasioci koji uklanjaju kraljevske kobre iz domova ljudi.

Kraljevske kobre su daleko od toga da predstavljaju ozbiljnu pretnju ljudima, kraljevske kobre nam pomažu tako što uglavnom jedu druge zmije, uključujući i svoju vrstu. Na njihovom meniju su i zmije otrovnice, poput onih čiji ugrizi ubiju do skoro 140.000 ljudi širom sveta svake godine.

Spasavanje 'kraljevske zmije'

Zaštitnici prirode zabrinuti su za budućnost nekih kraljevskih kobri, uključujući i onih na ostrvu Luzon. Brojnost njihove populacije nije poznata, ali Šankar kaže da je verovatno mala i ranjiva i može da bude izbrisana nakon prve prorodne katastrofe poput zemljotresa ili cunamija, koji su uobičajeni u tom regionu.

"Još jedan cunami i ova vrsta u Luzonu mogla bi da nestane", kaže Šankar. "Ne bismo to znali bez saznanja o ovim specifičnim vrstama."

U međuvremenu, Šankar i njegove kolege nisu završile potragu za još vrsta kraljevske kobre: misle da bi u Indoneziji mogla da živi bar još jedna.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka