Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Što sporije ideš, dalje ćeš stići: Koje vrste brže izumiru?

Danas postoji više od 10.000 vrsta lepidosauria, a veliki deo te brojnosti je rezultat brze evolucije pod povoljnim okolnostima. Ali nije uvek bilo tako.

lepidosauria_2044250117.jpg Izvor: Shutterstock

Istraživači sa Univerziteta u Bristolu, proučavali su guštere, zmije i još neke njihove rođake i došli do zaključka da je spor i temeljan razvoj efikasniji od brze evolucije.

Tim je proučavao lepidosauria, nadred gmizavaca iz podklase diapsida. Danas postoji više od 10.000 vrsta lepidosauria (pripadaju im i gušteri i zmije), a veliki deo te brojnosti je rezultat brze evolucije pod povoljnim okolnostima. Ali nije uvek bilo tako.

Možda će vas zanimati i:

"Lepidosauria su nastali pre 250 miliona godina u ranoj mezozojskoj eri i bili su podeljeni u dve glavne grupe: ljuskaši, od kojih su nastali savremeni gušteri i zmije, i kljunaši (danas ih predstavlja samo jedna vrsta - novozelandska tuatara). Očekivali smo da ćemo otkriti sporu evoluciju kod kljunaša, a brzu evoluciju kod ljuskaša, ali smo videli upravo suprotno", kaže Horhe Herera-Flores.

"Proučavali smo stopu promene veličine tela ovih ranih gmizavaca i otkrili da su neke grupe ljuskara brzo evoluirale u mezozoiku, posebno one sa specifičnim načinom života kao što su morski mosasaursi. Ali kljunaši su evoluirali mnogo brže.

Njihova prosečna evoluciona stopa bila je znatno viša od one kod ljuskara. U kasnijem delu mezozoika nastale su sve moderne grupe guštera i zmija, koje su počele da se diverzifikuju, živeći rame uz rame sa dinosaurusima, ali verovatno ne dolazeći u kontakt sa njima. Ovi rani gušteri jeli su bube, crve i biljke i uglavnom su bili prilično mali", pišu istraživači.

Nakon izumiranja dinosaurusa pre 66 miliona godina, obe grane lepidosauria su bile teško pogođene, ali su se ljuskaši vratili u normalu, ali kljunaši nisu uspeli da se oporave.

Ovaj rad potvrđuje hipotezu koju je izneo poznati paleontolog Džordž Gejlor Simpson u svojoj knjizi o evoluciji iz 1944. godine. Proučavao je fundamentalne obrasce evolucije u okviru darvinističke evolucije i primetio da mnoge vrste koje se brzo razvijaju pripadaju nestabilnim grupama koje su potencijalno manje prilagodljive okruženju koje se brzo menja.

"Sporo i temeljno pobeđuje u trci. U Ezopovoj klasičnoj basni, brzi zec gubi trku dok spora kornjača prva prelazi liniju cilja. Još od Darvinovog vremena, biolozi su raspravljali o tome da li je evolucija više od debate o zečevima i kornjačama. Da li je tačno da su velike grupe mnogih vrsta rezultat brze evolucije tokom kratkog vremena, ili spore evolucije tokom dužeg vremena?

U nekim slučajevima se mogu stabilizovati i uspešno preživeti, ali u mnogim slučajevima vrste izumiru čim se pojave nove. Simpson je tada napisao vrste koje polako evoluiraju polako i izumiru, tako da su dugoročno uspešne", zaključuje koautor studije Majk Benton.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka