Što sporije ideš, dalje ćeš stići: Koje vrste brže izumiru?

Danas postoji više od 10.000 vrsta lepidosauria, a veliki deo te brojnosti je rezultat brze evolucije pod povoljnim okolnostima. Ali nije uvek bilo tako.

Tim je proučavao lepidosauria, nadred gmizavaca iz podklase diapsida. Danas postoji više od 10.000 vrsta lepidosauria (pripadaju im i gušteri i zmije), a veliki deo te brojnosti je rezultat brze evolucije pod povoljnim okolnostima. Ali nije uvek bilo tako.

"Lepidosauria su nastali pre 250 miliona godina u ranoj mezozojskoj eri i bili su podeljeni u dve glavne grupe: ljuskaši, od kojih su nastali savremeni gušteri i zmije, i kljunaši (danas ih predstavlja samo jedna vrsta - novozelandska tuatara). Očekivali smo da ćemo otkriti sporu evoluciju kod kljunaša, a brzu evoluciju kod ljuskaša, ali smo videli upravo suprotno", kaže Horhe Herera-Flores.

"Proučavali smo stopu promene veličine tela ovih ranih gmizavaca i otkrili da su neke grupe ljuskara brzo evoluirale u mezozoiku, posebno one sa specifičnim načinom života kao što su morski mosasaursi. Ali kljunaši su evoluirali mnogo brže.

Njihova prosečna evoluciona stopa bila je znatno viša od one kod ljuskara. U kasnijem delu mezozoika nastale su sve moderne grupe guštera i zmija, koje su počele da se diverzifikuju, živeći rame uz rame sa dinosaurusima, ali verovatno ne dolazeći u kontakt sa njima. Ovi rani gušteri jeli su bube, crve i biljke i uglavnom su bili prilično mali", pišu istraživači.

Nakon izumiranja dinosaurusa pre 66 miliona godina, obe grane lepidosauria su bile teško pogođene, ali su se ljuskaši vratili u normalu, ali kljunaši nisu uspeli da se oporave.

Ovaj rad potvrđuje hipotezu koju je izneo poznati paleontolog Džordž Gejlor Simpson u svojoj knjizi o evoluciji iz 1944. godine. Proučavao je fundamentalne obrasce evolucije u okviru darvinističke evolucije i primetio da mnoge vrste koje se brzo razvijaju pripadaju nestabilnim grupama koje su potencijalno manje prilagodljive okruženju koje se brzo menja.

"Sporo i temeljno pobeđuje u trci. U Ezopovoj klasičnoj basni, brzi zec gubi trku dok spora kornjača prva prelazi liniju cilja. Još od Darvinovog vremena, biolozi su raspravljali o tome da li je evolucija više od debate o zečevima i kornjačama. Da li je tačno da su velike grupe mnogih vrsta rezultat brze evolucije tokom kratkog vremena, ili spore evolucije tokom dužeg vremena?

U nekim slučajevima se mogu stabilizovati i uspešno preživeti, ali u mnogim slučajevima vrste izumiru čim se pojave nove. Simpson je tada napisao vrste koje polako evoluiraju polako i izumiru, tako da su dugoročno uspešne", zaključuje koautor studije Majk Benton.