Ovu ostrvsku državu odlikuje neverovatna raznolikost biljnih i životinjskih vrsta. Skoro polovina životinja koje nastanjuju ova ostrva ne mogu se videti nigde drugde u svetu.
Izvor: Foto: Shutterstock
Ostrvska država u zapadnom delu Tihog okeana, Filipini, dom je velikog broja različitih biljnih i životinjskih vrsta. Na više od 7600 ostrva rastu primerci 5 procenata svih biljaka koje postoje na svetu. Takođe, skoro polovina životinja koje nastanjuju ova ostrva ne mogu se videti nigde drugde u svetu, a svako ostrvo karakterišu različite vrste.
Uslovi života na ostrvima podstiču nastanak novih vrsta ili razvoj i podelu određene vrste na nekoliko novih. Međutim, i ovaj ekološki raj je ugrožen uništavanjem staništa, njihovom fragmentacijom i pretvaranjem u obradive površine. Više od 700 autohtonih vrsta suočava se sa pretnjama od izumiranja. U vreme globalne pandemije situacija se pogoršala, jer su organizacije za očuvanje prirode zabeležile povećanje ilegalnog ribolova i seče retkih biljaka.
Ipak, napori za očuvanje staništa i biodiverziteta na Filipinima daju rezultate. Kroz nacionalne parkove i održivi turizam prikupljaju se sredstva namenjena finansiranju društava za zaštitu prirode. U fokusu njihovih aktivnosti nalaze se neke od najređih životinja na svetu. Predstavljamo vam retke i simpatične vrste koje se mogu videti samo na Filipinima.
Filipinski tarzijer
Filipinski tarzijer (ili avet) je drugi najmanji primat na svetu. Prvi put je opisan 1894, ali jedna njegova osobina do nedavno je bila misterija. Kada bu naučnici uhvatili neki primerak ove vrste, dešavalo se da životinja otvori usta kao da zavija, ali ne bi ispustila nikakav zvuk.
Ovakvo ponašanje je bilo posebno čudno jer su do tada zabeleženi razni zvukovi koje tarzijeri proizvode – od prodornog piska do nežnog zvuka poput pesme ptica. Misterija je rešena 2012. godine kada su naučnici ustanovili da filipinski tarzijeri komuniciraju putem ultrazvuka, odnosno zvukova visokih frkvencija koje ljudsko uvo ne može da čuje.
Izvor: Profimedia/Shutterstock
Foto: Shutterstock
Sa svojim velikim žućkastim očima i ušima poput slepog miša, tarzijeri su noćni lovci. Zanimljivo je da se nakon lova uvek vraćaju na isto drvo, što ih zapravo može dovesti u opasnost. Na ostrvu Bohol se nalazi rezervat gde se Filipinska tarzijer fondacija bori za očuvanje ove skoro ugrožene vrste.
Tamaru
Filipinci smatraju da je tamaru jedna od najlepših i najpopularnijih životinja na svetu. Ipak, van FIlipina malo ko je uopšte čuo za ovu životinju. Tamaru je jedina autohtona vrsta goveda na Filipinima koja živi isključivo na ostrvu Mindoro.
Izvor: Profimedia/Shutterstock
Foto: WWF Philippines / Profimedia
Odlikuje ih sjajna crna dlaka i rogovi pozicionirani unazad. Iako je visok oko jednog metra, tamaru je prava divlja životinja koja je spremna da napadne svojim rogovima ukoliko oseti pretnju. Nažalost, meso ove žvotinje je veoma cenjeno pa je često žrtva krivolova. Bolesti koje se javljaju kod drugih vrsta stoke takođe predstavljaju opasnost za tamarua. Tamaru je kritično ugrožena vrsta sa samo 600 jedinki preostalih u divljini.
Filipinski krokodil
Filipinski krokodil je najređa vrsta krokodila na svetu. Odrasle jedinke dostižu dužinu od 1,5 metara i jedva prelaze 13,5 kilograma, što ih čini i jednom od najmanjih vrsta krokodila. Omiljena hrana su im puževi i pacovi, dve vrste koje na Filipinima donose puno štete poljoprivrednicima. Stoga, ova endemska vrsta pomaže uzgajivačima u kontroli populacije štetočina na pirinčanim poljima.
Izvor: Profimedia/Shutterstock
Foto: Shutterstock
Na zemlji je ostalo između 92 i 137 odraslih jedinki filipinskog krokodila. Ova kritično ugrožena vrsta često strada jer mnogi ljudi veruju da predstavlja pretnju po život stoke ili njih samih.
Filipinski orao
Ova grabljivica beličastog stomaka i jedinstvene čupave krune od perja smatra se nacionalnom pticom Filipina. Hrani se majmunima i danas je skoro nemoguće videti je u divljini jer je preostalo oko 400 odraslih parova ove vrste. Program zaštite filipinskog orla počeo je 1970-ih godina i od tada je spaseno 86 ptica.
Izvor: Profimedia/Shutterstock
Foto: Shutterstock
Faktor koji ima najveći uticaj na smanjenje njihove populacije je deforestacija. Samo jednom odraslom paru potrebno je između 40 i 110 kilometara kvadratnih za njihov dom u sezoni parenja, kao i visoka stabla za svijanje gnezda i polaganje jaja. Međutim, samo 35 procenata filipinskih šuma je još uvek netaknuto.
Dugo se mislilo da je ova vrsta blizak srodnik drugih velikih orlova kao što je južnoamerička harpija ili afrički krunasti orao. Međutim, DNK studije su pokazale da se filipinski orao znatno razlikuje i da predstavlja zasebnu kategoriju.
