Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Dabrovi će osvojiti Srbiju: Koliko su brane ovih životinja opasne za poljoprivredu?

Zbog neverovatne mudrosti jedne životinje meštani sela u Srbiji su u problemu.

 Izvor: Foto: Profimedia

Pre nego što su nastale plodne oranice područje Vojvodine nekoliko vekova unazad pokrivale su velike močvare, koje su bile prirodno stanište za dabrove. Prema zapisima, švedski prirodnjak Taube, tu je pronašao porodicu od osam članova ovih glodara.

"Dabar je iz Srbije istrebljen u prvoj polovini 19. veka. Lovljeni su zbog krzna, radi mesa i kastorijalne žlezde od čijeg sekreta su se pravili parfemi, ulja i kupke. Ono što je dodatno pogoršalo položaj dabrova u Vojvodini jeste bilo isušivanje bara i močvara. Zbog tih razloga dabrovi su nestali kako iz Srbije, tako i sa celog Balkana", izjavio je 2020. godine za RINU, Mihailo Stanković stručni saradnik i istraživač iz Rezervata prirode Zasavica.

Povezane vesti

Saradnjom Biološkog fakulteta u Beogradu, Asocijacije iz Bavarske i Specijalnog rezervata prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice, 2004. godine puštene su četiri porodice dabrova, tačnije 35 jedinki i tom prilikom svakom je ugrađen čip za praćenje. Za sedamnaest godina oni su se namnožili i krenuli da "putuju" vodama Srbije.

Stigli su i do Ostružnja čiji su meštani očajni zbog brana koje prave, kako oni kažu, "nezvani gosti". Stanovnici tvrde da je oko 15 ari pod malinom i pola vagona kukuruza, oštećeno zbog izlivanja rečice Ostružanjke koja se uliva u Jadar kod Osečine, jer je zbog brana koje prave dabrovi promenila tok.

Dabrovi od okolnog drveća, prave brane da bi mogli da regulišu nivo vode, nesmetano da plivaju i hrane porodicu. Kako bi bili aktivni tokom zime, dabrovima je neophodno dovoljno duboko rečno korito, da se ne zamrzne do dna. Oni grade brane da bi podigli nivo vode na rekama ili potocima u kojem žive i da bi usporili tok vode. Na taj način dabrovi sebi prave dom, dok istovremeno paorima zadaju glavobolje.

Ovim povodom u jutarnjem programu TV Prva gostovao je Slobodan Simić, upravnik Rezervata prirode Zasavica, koji tvrdi da nisu krivi za ovu štetu, jer su njihove brane krhke i propuštaju vodu, i da čak mogu da budu i korisne u sušnim periodima.

Pored Slobodana Simića, gost je bio i Zoran Grujičić iz Osečine koji kaže da je glavni problem to što dabrovi branom zatvaraju kanal, pa se voda, koja je u tom branama ograđenom "bazenu", izliva i plavi oranice.

Inače, dabrovi spadaju u strogo zaštićenu vrstu i Zakonom o zaštiti prirode predviđene su kazne od 500.000 do dva miliona dinara za one koji ugroze zaštićenu vrstu.

Možda će vas zanimati i:

Povezane vesti

Povezane vesti

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka