Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Životinje

Nepoverljive i retko viđene - upoznajte MALE DIVLJE MAČKE

Autor Kristin Del’Amore
Autor Kristin Del’Amore

Od ukupno 38 vrsta divljih mačaka na svetu, 31 se ubraja u takozvane male mačke. Većina malih mačaka nije dovoljno proučena ili nije uopšte proučavana. Ali tome takođe doprinosi njihova izuzetna veština da ostanu neprimećene.

Izvor: Džoel Sartore

"Vrlo je blizu", šapuće Herman Garote, pokazujući na ručni prijemnik koji je uhvatio Elenin signal. Negde u ovom maslinjaku pored prometnog auto-puta u južnoj Španiji krije se jedna ženka iberijskog risa s dva mladunca i verovatno nas sve vreme posmatra. Da nije njene ogrlice s odašiljačem, mi nikada ne bismo znali da jedna od najređih mačaka na svetu čuči među ovim urednim redovima maslina. Sa svojih pet godina, Elena je već naučila kako da se nevidljivo utopi u ljudsku sredinu, pa čak i da se sa svojim mladuncima sakrije u jednu praznu kuću za vreme bučne proslave Svete nedelje.

KARAKAL Kao savršeni lovci, neke male divlje mačke umeju da ulove i veći plen. Karakal iz Azije i Afrike visok je oko pola metra, ali je snimljen kako preskače ogradu od tri metra da bi ulovio ovcu.
KARAKAL Kao savršeni lovci, neke male divlje mačke umeju da ulove i veći plen. Karakal iz Azije i Afrike visok je oko pola metra, ali je snimljen kako preskače ogradu od tri metra da bi ulovio ovcu.
Izvor: Džoel Sartore MANUL Zahvaljujući čuvenom namćorastom izgledu, ova vrsta iz centralne Azije postala je zvezda na internetu. Konzervacionisti se nadaju da će joj ova popularnost pomoći da sačuva svoje stanište od širenja farmi i drugih opasnosti. (Otocolobus manul, Zoološki vrt i akvarijum Kolumbus)
MANUL Zahvaljujući čuvenom namćorastom izgledu, ova vrsta iz centralne Azije postala je zvezda na internetu. Konzervacionisti se nadaju da će joj ova popularnost pomoći da sačuva svoje stanište od širenja farmi i drugih opasnosti. (Otocolobus manul, Zoološki vrt i akvarijum Kolumbus)
Izvor: Džoel Sartore

"Pre deset godina nismo mogli ni da zamislimo da će se risovi razmnožavati u jednom staništu kao što je ovo", kaže Garote, biolog uključen u projekat Lajf+Iberlinse. Reč je o grupi od dvadesetak organizacija koje pod pokroviteljstvom španske vlade rade na tome da pegavog grabljivca ponovo vrate na Iberijsko poluostrvo. Dok stojimo na nesnosnoj vrućini uz zaglušnu buku vozila iza nas, on mi objašnjava da je budućnost risa da živi u rasparčanim područjima. "Risovi su ekološki prilagodljiviji nego što smo mi mislili", kaže on.

Ponovo smo izašli na sunce i ja pitam Simona šta Španci misle o svom risu. Malo je zaćutao, iznenađen pitanjem. Svi znaju za iberijskog risa, kaže. On je omiljeni nacionalni simbol.

I zaista, ova mačka s očima boje ćilibara i čupavom bradom počela je konačno posle mnogo decenija nazadovanja da staje na svoje noge. Kada je 2002. godine Iberlinse započeo projekat spasavanja risova, bilo ih je još jedva stotinak rasutih po mediteranskoj makiji. Većina je stradala od lovaca i usled virusa koji je u ovom regionu jednostavno opustošio populaciju evropskih kunića, njihovog glavnog plena. Populacija risova bila je toliko opala da je počela da pati od opasno niskog genetskog diverziteta, zbog čega je postala ranjiva na bolesti i defekte kod okota.

Možda će vas zanimati i:

Srećom po naučnike, risovi se dobro razmnožavaju u zatočeništvu, pa je od 2010. godine njih 176 pušteno u pažljivo odabrana staništa. Najveći broj primeraka odgajen je u četiri uzgojna centra i jednom zoološkom vrtu, a pre puštanja svima su stavljene ogrlice s odašiljačem. Preživelo je šezdeset odsto puštenih risova, a neki od njih su čak premašili očekivanja.

IBERIJSKI RIS Jedna od najređih mačaka na svetu, iberijski ris se polako oporavlja jer naučnici puštaju životinje odgajene u zatočeništvu i podstiču populaciju zečeva, njihovog glavnog plena. (Lynx pardinus, Madridski zoo-vrt i akvarijum, Španija)
IBERIJSKI RIS Jedna od najređih mačaka na svetu, iberijski ris se polako oporavlja jer naučnici puštaju životinje odgajene u zatočeništvu i podstiču populaciju zečeva, njihovog glavnog plena. (Lynx pardinus, Madridski zoo-vrt i akvarijum, Španija)
Izvor: Džoel Sartore

Dva risa su napravila "spektakularno putovanje preko celog Iberijskog poluostrva", pri čemu je svaki prevalio više od 2.400 kilometara do nove teritorije, kaže biolog Migel Simon, direktor programa za puštanje risova na slobodu. Njegov tim tesno sarađuje s privatnim zemljoposednicima da bi stekli njihovo poverenje i ubedili ih da prihvate risove na svom posedu.

Kada je 2012. godine populacija dostigla brojku od 313 životinja – od kojih je polovina bila dovoljno odrasla da se pari – Međunarodna unija za očuvanje prirode unapredila je status iberijskog risa s kritično ugrožene na ugroženu vrstu.

Nedaleko od onog maslinjaka odahnula sam kad sam ušla u blaženi hlad ispusta za drenažu ispod auto-puta. Automobili i kamioni su najveće ubice risova i zato Simon i njegovi saradnici rade s Vladom na tome da se ovi ispusti prošire kako bi poslužili za prolazak divljači. Simon je čučnuo i pokazao mi na životinjske tragove u pesku. Jedan je od jazavca, kaže, ali drugi je otisak šape – ris! Možda je Elena prokaskala ovuda pre nekoliko minuta.

Ponovo smo izašli na sunce i ja pitam Simona šta Španci misle o svom risu. Malo je zaćutao, iznenađen pitanjem. Svi znaju za iberijskog risa, kaže. On je omiljeni nacionalni simbol.

To nije slučaj s većinom risovih rođaka. Od ukupno 38 vrsta divljih mačaka na svetu, 31 se ubraja u takozvane male mačke. Njihova veličina varira od riđopege mačke (Prionailurus rubiginosus), teške kilogram i po, pa do evroazijskog risa, teškog 20 kilograma. One nastanjuju pet od sedam svetskih kontinenata (izuzev Australije i Antarktika) i vrhunski su prilagođene čitavom spektru prirodnih (i sve više neprirodnih) staništa, od pustinja, preko tropskih prašuma, do gradskih parkova. Nažalost, ovi manji članovi porodice Felidae žive u senci svojih većih rođaka, velikih mačaka: lavova, tigrova, leoparda, jaguara i drugih. Ove popularne vrste privlače najviše pažnje i novca za zaštitu iako čak 12 od ukupno 18 ugroženih mačjih vrsta na svetu pripada zapravo malim mačkama.

Džim Sanderson, stručnjak za male mačke i rukovodilac programa Globalna zaštita divljači, sa sedištem u Teksasu, procenjuje da je od 2009. godine više od 99 odsto fondova utrošenih na divlje mačke otišlo na pomoć jaguarima, tigrovima i drugim velikim mačkama. Kao posledicu imamo to da većina malih mačaka nije dovoljno proučena ili nije uopšte proučavana. Ali tome takođe doprinosi njihova izuzetna veština da ostanu neprimećene.

Retko viđena bornejska mačka (Catopuma badia), na primer, živi samo u šumama Bornea i dalje je nepoznata nauci, kao i 1858. godine kada je otkrivena. Sve što se zna o mramornoj mački (Pardofelis marmorata) iz jugoistočne Azije potiče iz studije o jednoj usamljenoj ženki iz Tajlanda.

"Nemamo pojma ni šta jede", kaže Sanderson. Male mačke imaju još jedan hendikep: ljudi su skloni da u njima vide samo divlje verzije svojih kućnih ljubimica. (Domaća mačka – koja se smatra podvrstom divlje mačke – evoluirala je od divljih mačaka u oblasti Plodnog polumeseca pre oko 10.000 godina.) Ljudi nisu toliko impresionirani malim mačkama kao daleko egzotičnijim zverima, kaže Aleksander Sliva, upravnik Zoološkog vrta u Kelnu, u Nemačkoj. "Situaciju još više otežava to što se o malim mačkama tako malo zna, jer ako ljudima ne možete da kažete ništa o biologiji i načinu života jedne vrste, onda nisu ni zainteresovani za nju."

Možda će vas zanimati i:

A trebalo bi da jesu. Jer male mačke su imale vrlo uspešnu evoluciju. To su izuzetno vešti grabljivci koji su svoj vrhunac dostigli pre više miliona godinai od tada se praktično ne menjaju. Nedostatak telesne veličine nadoknađuju srčanošću. Uzmimo za primer crnonogu mačku (Felis nigripes), najmanju mačku u Africi, tešku nepuna dva kilograma. Ipak, zovu je "tigrom iz mravinjaka" jer živi u napuštenim termitnjacima i srčano se brani i noktima i zubima kada je ugrožena. Čak je u stanju da skoči na glavu daleko većem šakalu. Dovitljiva mačka ribarica (Prionailurus viverrinus) iz južne Azije nastanjuje močvare i ritove, ali u stanju je da preživi svuda gde ima ribe. U centru Kolomba, na Šri Lanki, kamere su snimile jednu mačku ribaricu kako krade šarana iz ribnjaka jedne kompanije. "To je za sve nas bio šok", kaže Anja Ratnajaka, glavni istraživač na Projektu za zaštitu gradskih mačaka ribarica. "U blizini tog mesta uopšte nema nikakvih močvara."

Iako su pojedine male mačke u stanju da ubiju kozu ili ovcu, nijedna nije opasna po čoveka. Štaviše, kao grabljivci koji su često na vrhu svog lanca ishrane, one pomažu da ekosistem funkcioniše glatko, držeći pod kontrolom populacije svog plena (među kojima su često razni glodari).

Melanična (crna) forma azijske zlatne mačke
Melanična (crna) forma azijske zlatne mačke
Izvor: Džoel Sartore

Seval
Seval
Izvor: Džoel Sartore

OD SVIH PET KONTINENATA na kojima žive divlje mačke, Azija je ta koja ima najviše da izgubi. Ne samo zato što u njoj živi najveći broj vrsta malih mačaka (14) već i zato što se tamo o ovim životinjama najmanje zna i zato što im preti najveća opasnost. 

Veliki deo šumskih oblasti u jugoistočnoj Aziji je ili iskrčen i izgrađen ili je pretvoren u beskrajne plantaže uljane palme. Proizvodnja jestivog palminog ulja je od 2000. godine udvostručena širom sveta. To je na prvi pogled poražavajuća okolnost za sumatransku ravnoglavu mačku (Prionailurus planiceps) i mačku ribaricu jer obe životinje su tipični stanovnici nizijskih ritova, gde love ribu kojom se hrane.

Širenje plantaža uljanih palmi izaziva toliku zabrinutost da je "Mačji park", zoološki vrt izvan Pariza koji ima najviše vrsta divljih mačaka na svetu, postavio dve korpe iz samoposluge– jednu napunjenu proizvodima od palminog ulja, a drugu s proizvodima bez njega. Proizvodi i u jednoj i u drugoj korpi – sladoled, keks, peciva – u osnovi izgledaju isto. "Mi ne tražimo od ljudi da doniraju novac već da jedu manje palminog ulja", kaže Oreli Rudel, edukatorka u ovom pošumljenom parku koji zauzima 71 hektar.

Možda će vas zanimati i:

Druga opasnost koja preti malim mačkama jeste ilegalna trgovina, naročito kožama, krznom i drugim delovima životinja, kaže Rudelova. Kina je glavno središte takvih kriminalnih aktivnosti. Trgovci u velikim gradovima prodaju odeću i rukavice od kože malih mačaka. Kina je 1980-ih izvezla na stotine hiljada koža leopardaste mačke (Prionailurus bengalensis), vrste koja živi širom Azije. Iako je potražnja za kožama znatno opala, leopardaste mačke se u Kini i dalje love i ubijaju zbog toga što napadaju domaće životinje.

Još fotografija pogledajte u galeriji:

Uskoro sam otkrila da su leopardaste mačke već same po sebi dovoljno impresivna stvorenja. Tog kišovitog junskog dana većina stanovnika francuskog parka bila je šćućurena u svojim kućicama, jedino su dve leopardaste mačke bile na otvorenom, sa svojim divnim krznom koje liči na neku mrko-crnu tapiseriju. Jedna je vešto balansirala na brvnu i lizala prednju šapu, dok je druga žvakala vlati visoke trave, podsetivši me na moju mačku kod kuće.

Tada sam se prisetila onog što mi je rekao Aleksander Sliva, upravnik Zoološkog vrta u Kelnu: male mačke se mnogo razlikuju od domaćih mačaka pre svega zato što su stalno u pokretu. Crnonoga mačka, na primer, može svake noći da prevali po 30 km a da pritom pojede svega onoliko koliko iznosi petina njene telesne težine. Za razliku od naših ljubimica kod kuće, "one nemaju kad da se izležavaju".

Ali nemaju ni konzervacionisti, koji su pojedine vrste počeli da izvlače iz senke u nadi da će ih tako spasiti. Prošle, 2016. godine, pokrenuli su međunarodni projekat za proučavanje i spasavanje Palasove mačke (divljeg manula, Otocolobus manul) iz centralne Azije, vrste koja je u opadanju, ali je i dalje u senci čuvenog snežnog leoparda (Panthera uncia). "Glavni zadatak nam je da manul privuče pažnju javnosti”, kaže Dejvid Barkli, koordinator za manule u okviru Programa evropskih ugroženih vrsta. U tome dobija izvesnu pomoć od ljubitelja mačaka na internetu. Okruglasti, pufnasti manul postao je hit na internetu zbog svog namćorastog izraza i neobičnog načina kretanja po svom planinskom zavičaju. Iako se ljudi "smeju kad ih vide kako trčkaraju, ipak podsvesno postaju zainteresovani za njih", kaže Barkli.

Dugoročni program zaštite u Japanu stabilizovao je populaciju iriomotske mačke (Prionailurus bengalensis iriomotensis), kritično ugrožene podvrste leopardaste mačke koja živi samo na ostrvu Iriomote. Autobusi su izlepljeni karikaturama ove mačke, a po njoj je nazvana čak i jedna vrsta japanskog sakea.

Leopard mačka
Leopard mačka
Izvor: Džoel Sartore

Par jaguarundija
Par jaguarundija
Izvor: Džoel Sartore

I u španskom Parku prirode Sijera de Anduhar, u blizini mesta gde živi Elena s njenim drugarima, poslednjih godina razvio se ekoturizam koji uključuje i posmatranje risova, uporedo s lovom na zečeve i jelene, koji predstavlja glavnu tradiciju u južnoj Španiji. "Mi smo poslovni partneri", kaže uz smeh Luis Ramon Barios Kaseres, vlasnik odmarališta Los Pinos, misleći na risove. "Oni nam donose zaradu." Turisti koji dolaze da vide risove često odsedaju u lokalnom hotelu, čija je suvenirnica puna drangulija s likom lokalne zvezde. 

Na obližnjem ranču San Fernando, Pedro Lopez Fernandez toleriše i lovce na zečeve (kada se zečevi namnože) i risove na svom posedu od 280 hektara. Lopez, čija porodica vodi ranč već četiri generacije, očigledno je ponosan na svoju zemlju po kojoj krave tumaraju šumovitim brežuljcima prošaranim ružičastim cvetovima oleandera.

"Ris je jedna od najdragocenijih vrsta jer potiče samo odavde", kaže mi Lopez. Nisu svi zemljoposednici za to da se ove mačke zaštite. Neki zaziru od uplitanja države i ne žele risove na svojoj zemlji. Ali Lopez smatra da je ris deo španskog nasleđa i država mora da mu obezbedi opstanak.

U uzgojnom centru La Olivilja u Santa Eleni naučnici danonoćno rade da bi postigli upravo to. Sedeći ispred čitavog niza kompjuterskih monitora, nadzornici neprekidno prate ponašanje svojih iberijskih risova, kojih sada ima 41. Ovog vrelog popodneva ženke, mladunci i nepotpuno odrasle životinje, koje se spremaju za puštanje u prirodu, uglavnom se odmaraju unutar svojih prostorija za boravak.

Marija Hoze Perez, veterinar u centru, objašnjava šta sve mora da se radi da bi se jedan mladi ris pripremio za puštanje u divljinu. Moraju da im zaklanjaju kaveze crnim paravanima da ne vide ljude, da ih hrane zečevima kroz cevi pokrivene rastinjem i da ih plaše trubama da bi naučili da se boje automobila. "Osećam se privilegovanom što doprinosim da ris ne izumre", kaže Perezova.

Za svojim stolom nadzornik Antonio Esteban gleda na ekranu kako jedna ženka risa i njena četiri mladunca leškare na zemlji, sa šapama podvučenim pod svoje sićušne glave. Jednoga dana ove životinje će imati ključnu ulogu u opstanku svoje vrste.

Ali za sada rade ono što sve mačke najbolje rade: dremaju.

Kristin Del’Amore, urednica rubrike Svet prirode na sajtu National Geographica, voli da provodi vreme u Vašingtonu sa svojom malom mačkom.

AFRIČKA ZLATASTA MAČKA Nastanjuje prašume zapadne i centralne Afrike, a ugrožena je sečom šume i lovom. Ovaj sedmogodišnji mužjak po imenu Tigri verovatno je jedini od svoje vrste u zatočeništvu. (Caracal aurata, Park Asango, Librevil, Gabon)
AFRIČKA ZLATASTA MAČKA Nastanjuje prašume zapadne i centralne Afrike, a ugrožena je sečom šume i lovom. Ovaj sedmogodišnji mužjak po imenu Tigri verovatno je jedini od svoje vrste u zatočeništvu. (Caracal aurata, Park Asango, Librevil, Gabon)
Izvor: Džoel Sartore

MRAMORNA MAČKA Izrazito dug rep omogućava ovoj vrsti veličine domaće mačke da održava ravnotežu dok se noću vere po drveću u šumama jugoistočne Azije. Zahvaljujući njenom skrovitom načinu života, to je jedna od malih divljih mačaka o kojima se najmanje zna. (Pardofelis marmorata, privatni zoo-vrt)
MRAMORNA MAČKA Izrazito dug rep omogućava ovoj vrsti veličine domaće mačke da održava ravnotežu dok se noću vere po drveću u šumama jugoistočne Azije. Zahvaljujući njenom skrovitom načinu života, to je jedna od malih divljih mačaka o kojima se najmanje zna. (Pardofelis marmorata, privatni zoo-vrt)
Izvor: Džoel Sartore

Možda će vas zanimati i:

Najnovije

Priroda

Nauka