Siola je vrsta sisara koja se jedino može videti u predelu planinskog venca Anamita u Vijetnamu i Laosu. Ova vrsta životinje otkrivena je 1992. godine, prema Svetskom Fondu za Divljinu. Poznata je i kao “Azijski jednorog”, a smatra se kritično ugroženom životinjom, koju retko možete videti.
Foto: Profimedia
Najveća džinovska lignja do koje su naučnici došli, težila je gotovo tonu.
“Okean je ogromno prostranstvo, a džinovska lignja živi u njegovim dubokim delovima, zbog čega su neuhvatljive i retko vidljive. Većinu saznanja o džinovskim lignjama imamo zahvaljujući leševima koji isplivaju na površinu, a koje pronađu ribari”, pisao je Smitsonijan.
Foto: Wikimedia Commons
Indri je veliki lemur koji živi na Madagaskaru. U zatočeništvu nijedan nije preživeo duže od godinu dana. Istraživanja su pokazala da Indri lemuri jedu određenu hranu u određeno doba dana i da ova njihova životna navika ne može da bude zamenjena u zatočeništvu. Takođe, kada se izuzmu iz svog prirodnog okruženja, divljine, ovi lemuri se ne reprodukuju, iz nepoznatog razloga.
Foto: Shutterstock
Najređi veliki sisar na planeti je javanski nosorog, i nijedan nije u zatočeništvu, prema Svetskom fondu za divljinu. Oni su stidljiva vrsta, koja je navikla da živi u bujnoj vegetaciji tropskih šuma, koje je teško stvoriti u veštačkim uslovima. Ovih nosoroga ima ukupno 63, i svi žive u Nacionalnom parku “Ujung Kulon”, u Indoneziji.
Foto: Wikimedia Commons
U fokusu života jedne laste je da leti. Zbog toga su veoma osetljiva vrsta ptice na život u zatočeništvu.
Foto: Shutterstock
“Morski jednorog”, karakterističan po svom dugom, uzanom rogu, ćudljiva je životinja i lovi na velikim dubinama, pa je zbog toga i neuhvatljiva.
“Za razliku od ostalih kitova, narvali mogu da žive preko 100 godina, ali u zatočeništvu brzo uginu, ograničavajući mogućnost za njihovo proučavanje”, navodi se u Smitsonijanu. “Kada je reč o ovoj zveri, jedino što imamo je uvid”, izjavio je kanadski specijalista za narvale, Pjer Ričard.
Foto: Shutterstock
Tokom 1960-ih i 1970-ih godina bilo je mnogo pokušaja da se ugrožena vrsta planinske gorile uhvati i uzgaja, pre izveštajima Internacionalnog Konzervacionog Programa za Gorile. Nije sasvim jasno zbog čega ova vrsta gorila ne uspeva da preživi u zatočeništvu, a druge vrste mogu. Stručnjaci navode da je uzrok tome možda specifična ishrana ili stres koji dovodi do toga da se mnogo brzo razbole.
Foto: Shutterstock
Roze vilinski oklopnik nastanjen je u Argentini i retko se viđa i u divljini. Iz zoo vrta u San Dijegu saopštili su da je životni vek ove vrste oklopnika u zoo vrtu svega nekoliko godina. Zbog toga se o njima malo toga zna, ali zatočeništvo i promene u ishrani su se pokazale kao značajan izvor stresa.
Foto: Shutterstock
Određeni akvarijumi su pokušavali da očuvaju veliku belu ajkulu u zarobljeništvu. Na primer, 2016. godine, velika bela ajkula je uginula u Japanskom akvarijumu posle tri dana, gde je odbijala da jede. Takođe, ova vrsta ajkule je poznata po tome što voli da luta po dubinama. “Mi ne možemo da u dovoljnoj meri obezbedimo uslove prirodnog okruženja, neophodne da bi velika bela ajkula preživela u zarobljeništvu”, objasnio je Mizejevski.
Foto: Wikimedia Commons
