Za grbave kitove zimski period je rezervisan za polarne regione. Međutim, jedan leš ove vrste kita pronađen je mrtav na kopnu severnog Brazila, a evo i kako je tu dospeo...
Džungle Južne Amerike poznate su po bogatom biodiverzitetu, ali kitovi su svakako nesvakidašnja pojava na kopnu.
Osam metara dug leš grbavog kita našao se u sred mangrove šume, na oko 10 metara od obale severnog Brazila.
Pogledajte i:Naučnici najzad imaju odgovor: Zbog čega su kitovi toliko veliki?
Jedinka stara oko godinu dana, nasukala se na ostrvo iz reke, prema rečima brazilskog konzervacionog udruženja Bicho D’Água. Pretpostavlja se da se izgubila tokom migracija i zatim uginula od posledica stresa.
Za ove vodene sisare je uobičajena pojava da tokom godine preplivaju na desetine hiljada kilometara - tokom zime se hrane u morima severne hemisfere, a zatim se vraćaju u toplije vode zbog razmnožavanja.
Ono što je neobično u ovom slučaju je otkud grbavi kit u februaru u predelu Brazila?
Ugrožene vrste -Svetska fondacija za prirodu upozorava: Na svaka dva minuta ugine jedan delfin ili kit
Iako, prema podacima IUCN Red List-e grbavi kitovi spadaju u ugroženu populaciju, ovakvo zapažanje se može pripisati velikom broju njihovih podvrsta. Faktori koji prete ovim morskim sisarima variraju - od zagađenja preko vremenskih prilika do bolesti. Interesantna je teorija o solarnim olujama, svetlosnom prasku elektromagnetne energije od sunca, koji se poigrava sa prirodnim kompasom ovih životinja.
Nedavna istraživanja, objavljena na Phys.org, ukazuju i na to kako sistemi za detekciju objekata pod vodom, navigaciju ili komunikaciju - sonari mogu da utiču na dezorijentisanost ovih sisara, što dovodi do izmene ustaljenih obrazaca migracija.
