Neke ptice su toliko vredne i pametne da imaju čak i svoje poslove - skupljanje ljudskog smeća.
U tematskom parku Pju du Fu (Puy du Fou), zasnovanom na istoriji u Le Epesu u Francuskoj, obučili su šest vrana za skupljanje smeća u parku. Vrane ubacuju smeće u kontejner koji bi im potom izdao nagradu u vidu hrane.
Na blogu tematskog parka objašnjavaju kako je Kristof Gaborit, glavni sokolar u parku od 1993. godine, trenirao vrane za skupljenje smeća. Prvo je trenirao dve vrane koristeći kutiju u koju je stavaljao smeće, a potom otvarao fioku otkrivajući nagradu. Ptice su naučile da povežu smeće sa zadovoljstvom.
Sada šest ptica koje su naučile jednačinu smeće-nagrada, uređuju tematski park, iako je park uglavnom čist. Nije stvar u tome da ove ptice postanu domari, već da se angažuju kao učitelji, ohrabrujući ljude da ne zagađuju okolinu.
Ovaj posao verovatno ne predstavlja nikakav mentalni napor za ove pametne ptice, koje se nastanjuju kroz Evropu i Aziju.
"Ptice su razvile nivo spoznaje koji mi tek sad počinjemo da shvatamo", kaže Don Mur, direktor zoološkog vrta u Oregonu.
Ovde moramo postaviti pitanje: Koje druge "ljudske osobine" vrane i njihovi rođaci poseduju?
Pametne vrane
Porodica vrana, u koju spadaju vrane, gavrani, čavke i njihovi rođaci - su naročito inteligentne. Sposobne su da modifikuju i koriste alate, planiraju unapred i rešavaju zagonetke.
Zašto onda ljudi osuđuju njihov intelekt? Uvreda "ptičiji mozgu", više se neće čuti. "Mogli ste izvrguti ispitivanjima male glodare, zato što te životinje, kao i neke ptice, imaju manji mozak u odnosu na veličinu svog tela", kaže Robert Mulvil, ornitolog u Nacionalnom ptičijem zoološkom vrtu u Pitsburgu.
Papagaji i neke korvide, međutim, imaju malo veći mozak u odnosu na veličinu tela, ali takođe imaju "neverovatno zbijene neurone", a regija mozga nazvana nidopallium caudolaterale (NCL), smatra se da deluje kao naš prefrontalni korteks (čeoni režanj), deo ljudskog mozga zadužen za rešavanje probolema.
"One su preobrazile svoj mozak; one postižu viši level kognitivne funkcije sa manjom zapreminom mozga", kaže Mulvil. Ovo, kao i njihove šuplje kosti, predstavlja adaptaciju koja ih čini lakšim i koja im pomaže u letenju.
