Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Nije gepard, a ni soko: Upoznajte najbrže stvorenje na planeti

Naučnici imaju plan za proučavanje najbržeg stvorenja na planeti - nadaju se da će iskoristiti saznanja iz istraživanja kako bi poboljšali nanorobote.

  Izvor: Foto: Shutterstock

Ovo stvorenje nije ni gepard, a ni soko, ali jeste jednoćelijski organizam pod nazivom Spirostomum ambiguum, a obično se može naći u vodi. Gepard prilikom trčanja može razviti brzinu preko 96,5 km/h, dok soko može leteti brzinom znatno većom od 400 km/h. Ali  se Spirostomum ambiguum može kretati i brže od toga, smanjujući svoje telo za 60 posto u oblik fudbalske lopte za samo nekoliko milisekundi. 

Naučnicima i dalje nije poznato kako se jednoćelijksi organizmi kreću tolikom brzinom bez mišićnih ćelija većih stvorenja. Takođe ne znaju kako unutrašnja struktura ovih stvorenja ostaje netaknuta, bez obzira na to kako kontrakcija fukncioniše. 

Sed Bamla, istraživač na Institutu za tehnologiju u Gruziji, dobio je odobrenje od Nacionalne naučne fondacije za istraživanje kontrakcije pokreta Spirostomum ambiguum-a. Nada se da će shvatiti pokrete dovoljno dobro, kako bi kasnije koncipirao ideje koje bi se iskoristile za nanorobote.

"Kao inžinjeri, mi obožavamo da posmatramo kako se priroda suočava sa važnim izazovima", rekao je Balma u obaveštenju. "Konstantno razmišljamo kako da napravimo  ove male stvari koje vidimo u prirodi. Ako možemo shvatiti kako funkcionišu, možda ćemo preneti tu informaciju kako bismo naterali sitne robote da se brzo kreću uz upotrebu male količine energije".

Kada se skupite u ublik lopte kao Spirostomum ambiguum, ili trčite kao gepard, ili letite kao soko, aktivirate proteine aktina i miozina u mišićnim ćelijama koje se kontraktuju i stvaraju pokrete.

Mala stvorenja poput Spirostomum ambiguum-a se ne oslanjaju na takvu vrstu proteina, kaže Bamla. 

"Ako bi samo imali proteine aktina i miozina, koje mi imamo, ne bi mogli sakupiti dovoljno snage kako bi se kretali tolikom brzinom", dodaje Bamla. "Što su manji, ubrzanje je veće - do čak 200 metara u sekundi".

Umesto toga ova stvorenja koriste složenije molekule kako bi postigli tu brzinu, a i sačuvali unutrašnju strukturu.

Bamla se nada da ovakvi molekuli mogu dovesti do značajnog tehnološkog skoka, što bi dovelo do poboljšanja u tehnologiji nanorobota. 

Izvor: livescience.com

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka