Prvi put i urođeničke zajednice u severnoj Keniji učestvuju u spasavanju slončića koji su postali siročići.
Tekst Ratnici spasioci objavljen je u NG Srbija u avgustu 2017. godine
Iz daljine krici uznemirenog slončeta zvuče gotovo ljudski. Rukovodeći se zvucima, mladi ratnici iz plemena Samburu s kopljima u rukama probijaju se do širokog rečnog korita, gde pronalaze žrtvu. Slonče je do pola zaglibljeno u pesak i vodu, zarobljeno u jednom od ručno iskopanih bunara kakvih ima po čitavoj dolini. Vide mu se samo uska leđa i surla kojom maše napred-nazad poput kobre.
Narod Samburu:Upoznajte kenijske ratnike čija je jedina misija da zaštite lavove (VIDEO)
Koliko još do pre godinu dana ljudi bi samo izvukli slona da ne zagađuje vodu i ostavili ga da ugine. Ali sada rade nešto drugo: mobilnim telefonom, koji svi imaju čak i u najzabačenijim krajevima Kenije, šalju poruku Slonovskom rezervatu Reteti, udaljenom desetak kilometara. Zatim sede i čekaju.
Reteti se prostire na 394.000 hektara trnovitog šipraga u severnoj Keniji poznatog pod nazivom Trust za zaštitu divljači Namunjak, što je deo postojbine koja odvajkada pripada teritoriji plemena Samburu. Namunjak nadzire lokalna orga-nizacija Trust severnih pašnjaka, koja sarađuje sa 33 seoske zajednice kako bi unapredila bezbednost, održivi razvoj i zaštitu divljih životinja.
Ovaj region naseljavaju plemena Turkana, Rendile, Borana, Somali i Samburu – etničke grupe koje su se gotovo do juče tukle oko poseda nad zemljom i njenim resursima. A sada evo zajedno rade na jačanju svojih zajednica i zaštiti oko 6.000 slonova s kojima, ponekad i nevoljno, zajedno žive.
Upoznajte heroja iz Kenije:Svakog dana putuje pet sati kako bi životinjama odneo vodu (FOTO)
Rečno korito do koga su došli ratnici iz plemena Samburu deluje suvo i besplodno, ali odmah ispod površine je voda. Slonovi mogu da namirišu vodu i članovi plemena Samburu, kada su videli gde slonovi kopaju, i sami su iskopali uzane bunare da bi došli do hladnog, čistog i mineralima bogatog eliksira. Svaka porodica održava određeni bunar, koji može biti dubok i do pet metara.
Dok izvlače vodu, članovi plemena Samburu pevaju ritimičnu pesmu posvećenu njihovoj stoci i tako prizivaju životinje do izvora koji znači život. Tokom sušnih meseci (februara, marta, septembra i oktobra) pleme Samburu produbljuje svoje „pevajuće bunare”, a slonovi, očajnički žedni, i sami dolaze do njih. Ponekad izgube oslonac i u njih upadnu.
