MUNJA IZ DUBINA: Mako ajkula - lov na najbržu ajkulu u okeanu

Da li mako ajkula, najbrža ajkula u okeanu, može da pliva brže od našeg apetita?

Prva mako ajkula koju je Grej upecao bila je teška 117 kilograma. Kad ju je privukao do ruba čamca, "brzo sam naučio nešto o mako ajkulama!", napisao je u svojoj knjizi "Priče sa Novog Zelanda, pecaroškog eldorada". "Počela je žestoko da se bori, slomila je jednu čaklju, temeljno nas isprskala i propisno namučila." Kad se ajkula napokon našla u čamcu, Greja je zadivila njena građa – aerodinamična, mišićava, glave poput metka. "Nikad nisam video nešto slično", napisao je. "Svaka linija odražavala je brzinu i snagu."

Ali primerak od 540 kilograma s kojim se borio kapetan njegovog broda bio je taj o kojem Grej govori u gotovo mitskim superlativima. Nakon dugotrajne borbe u kojoj je "silno skakala i neverovatno bežala", mako ajkula je pregrizla strunu i umakla. "Bio sam užasnut", rekao je kapetan Greju. "Izgledalo je kao da je ajkula prekrila celo nebo. Bila je to najagresivnija i najsnažnija životinja koju sam ikad video, a kamoli imao na udici."

Skoro vek kasnije mako ajkule još uvek imaju herkulovski ugled među ribolovcima, koji ih vole podjednako zbog njihove borbenosti i zbog mesa. Izgleda, međutim, da je stoleće lova ipak uzelo svoj danak. Mako ajkule, koje se od svojih mnogo ređih rođaka dugih peraja razlikuju, između ostalog, po kraćim prsnim perajima česta su meta rekreativnih ribolovaca, a i usputni ulov komercijalnog lova parangalom. Njihovo meso je po kvalitetu jednako mesu sabljarki, a peraja su im na ceni u Aziji, gde se od njih sprema supa. Ta kombinacija je rezultirala velikim pritiskom na mako ajkule. Ali koliki je taj pritisak i kakav je njegov krajnji učinak, to još nije izvesno. Naučnici nisu sigurni koliko mako ajkula ima u okeanima, a većina podataka o ulovu i mortalitetu dolazi od komercijalnih ribarskih preduzeća, za koje je poznato da prijavljuju manji ulov od stvarnog. Zbog toga biolozi koji proučavaju mako ajkule pokušavaju da ispune velike praznine u znanju o njima.

U leto 2015. godine pozvali su me da se pridružim akciji obeležavanja mako ajkula uz obalu Merilenda. Naučnici su na taj način hteli da popune neke od tih praznina. Mislio sam da će se to odvijati ovako: mi hvatamo velike primerke, oni izvode predstavu koju je gledao Zejn Grej, a ja dobijam efektne slike za svoju priču. Umesto toga, iz prve ruke sam saznao da je Mark Tven bio u pravu u vezi s morskom bolešću ("Najpre vam je toliko loše da se bojite da ćete umreti; zatim vam je toliko zlo da se bojite da nećete umreti") te sam zbog slabosti bio ravnodušan kad su ribari na palubu izvukli dve manje mako ajkule, od kojih se nijedna nije previše opirala. Zato sam tog leta odlučio da pokušam još jednom, ovog puta uz obalu Rod Ajlenda i s flasterom protiv morske bolesti. I tada sam video ono što sam zaista želeo da vidim. 

Na svakoj od tih plovidbi bio sam s naučnicima koji rade za Istraživački institut Gaj Harvi. Institut se od 2008. godine bavi obeležavanjem i praćenjem mako ajkula u Atlantskom okeanu, a glavni cilj je proučavanje obrazaca kretanja tih ajkula. Mako ajkule u zapadnom delu severnog Atlantika vrlo su pokretne ribe – tokom toplijih meseci putuju prema severu, a s dolaskom zime vraćaju se na jug. Majska operacija uz obale Merilenda bila je veoma uspešna: za dve nedelje dvanaest mako ajkula opremljeno je satelitskim odašiljačima. Nasuprot tome, operacija uz Rod Ajlend u avgustu bila je vrlo neuspešna: nedelju dana, nula mako ajkula. Ali taj kontrast bio je nagoveštaj o tome šta se možda zbiva s mako ajkulama u Atlantiku.