Kreću se toliko brzo da ljudske oči mogu da vide samo lebdeću tačku boje, mrlju krila. Ali kad ih brze kamere zamrznu u vremenu, kolibriji otkrivaju svoje tajne
U potrazi za najmanjom pticom na svetu stižemo do zadnjeg dvorišta ružičaste kuće u Palpiteu na Kubi. Ornitolog Kristofer Klark treba da istovari auto prepun opreme: kamere, audio-uređaje, jednostavan kavez u obliku kocke. Tog majskog jutra tek je stigao i već jurca naokolo. Pokušava da prati putanju tog metka s krilima dok fijuče od jedne do druge grupe rascvetalog grmlja vrste Hamelia patens. Kad kolibri zastane da bi iz cveća izvukao slatko gorivo, nastavlja da maše krilima, prebrzo da bi ih ljudsko oko razabralo.
Čak i po liliputanskim standardima kolibrija, kubanska pčelica (Mellisuga helenae) je patuljak – doslovno najmanja ptica na svetu. Njegovo sjajno zeleno telo teži malo više od prosečnog badema. U svom kraju poznat je kao zunzuncito – mali zuj-zuj, prema zvuku koji proizvodi – manji je čak i od svog rođaka zunzuna ili smaragdnog kolibrija.
Ono što toj ptici nedostaje u veličini, ona nadoknađuje entuzijazmom kad ugleda posetioca na svojoj teritoriji. Pridošlica je ljupka ženka u jednostavnom kavezu koji Klark donosi i smešta na talasasti metalni krov. Ako mužjak i primećuje ženkin zatvor, to ne umanjuje njegov žar. Poput helikoptera diže se s grane, lebdi u vazduhu i cvrkuće prema njoj.
Penje se još više, dok ne postane iglica na oblačnom nebu. A onda se, poput tobogana smrti, obrušava prema tlu. Već sledećeg trena junačina sve radi iz početka: penje se, ponire i obrušava. Ta poniranja traju tek sekundu. Potom nestaje, i jedini trag njegovog prolaska je treperenje lišća na putanji leta.
Premda sam intenzivno buljio u predstavu udvaranja, nisam je video.
Nije ni Klark, ali on je uradio nešto bolje. Sve je snimio brzom kamerom koja svaku sekundu deli na 500 slika. Nakon što na računar prenese snimak poniranja – prvi u kojem je ta vrsta ikad snimljena takvom brzinom kamere – pokazuje mi film na laptopu, zaustavljajući se na svakoj teško dobijenoj slici. Tek tako uspevamo da vidimo čarobne manevre skrivene kolibrijevom brzinom.
Poslednjih osam godina Klark putuje od pustinje u Arizoni do ekvadorske prašume i ruralne Kube, snimajući udvaranja kolibrija. Po povratku u svoju laboratoriju na Univerzitetu Kalifornija u Riversajdu, ovaj profesor pregleda video-snimke da bi otkrio šta sve skrivaju o letu kolibrija. Njegova otkrića mogla bi da doprinesu našem razumevanju životinjskog leta uopšte, a posebno parenja kolibrija.
Sa svojim raketnim pokretima i perjem kao od dragog kamenja, kolibri izgleda kao hibrid mesa, perja i vatrometa. Krila nekih vrsta zamahnu čak sto puta u sekundi. Otkucaji srca mogu da premaše hiljadu otkucaja u minutu, a nektar piju gotovo nevidljivim pokretom je-zika. U vrtovima ili na dvorišnim hranilicama oni su pojam prolazne lepote. Ko bi mogao da se odupre iskušenju da im uspori kretanje i rascepka pokrete – kako bi, barem nakratko, ušao u svet kolibrija?
Povezane vesti
-
Životinje |
17. Aug 2020.
Naučnici otkrili koja ptica može da leti skoro godinu dana bez prestanka
KOLIBRIJI ŽIVE ISKLJUČIVE u Amerikama. Od južne Aljaske do Ognjene zemlje ima oko 340 poznatih vrsta. Od svih njih, 27 vrsta – uključujući tu i naizgled sveprisutnog crvenogrlog kolibrija – živi u Sjedinjenim Državama. Centar raznovrsnosti kolibrija je u severnim Andima, gde 290 vrsta boravi u nizijskim prašumama, visokoplaninskim šumama i u svim ekosistemima između. Najmanji mogu biti teški manje od dva grama. Najveći, džinovski kolibri, pronađen u Pe-ruu i Čileu, ima oko 20 grama.
