Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Poslednji lovac na med: Jedan čovek protiv najvećih pčela

Pripadnik nepalske kulture Kulung sakuplja za crno tržište med koji čuvaju hiroviti duhovi i najveće medonosne pčele na svetu.

 Izvor: Foto: Instagram/renan_ozturk

NAROD KULUNG JE VEKOVIMA ostao izolovan od spoljnog sveta zahvaljujući gustoj džungli koja okružuje njihov dom u dubokoj klisuri koju je usekla reka Hongu. Iako je od Mont Everesta na severu deli samo jedna dolina, ova oblast u podnožju Himalaja ostala je izolovana i zabačena. Veći deo nje još uvek je nepoznanica, čak i za iskusne lovce poput Maulija.

Ali spoljni svet se iz godine u godinu sve više približava. Probijen je zemljani put do koga se iz njegovog sela Sadi stiže za nekoliko dana hoda, a na turističkoj pešačkoj ruti započeti su i radovi na stazama koje će biti probijene do viših predela doline i povezaće Sadi i okolna sela sa popularnom pešačkom oblašću neposredno iznad poznatih krugova područja Kumbu. Jedan političar je obećao da će u ovoj oblasti izgraditi mali aerodrom. Stariji pripadnici naroda Kulung, poput Maulija, i dalje Katmandu zovu „Nepal”, razlikujući ga od mesta na kome žive. Glavni grad je za njih strana zemlja, komšija koji živi daleko od njihove sićušne oblasti. Ali svet oko njih se toliko brzo menja da granice – i magija – koje su dugo definisale ovu drevnu zajednicu počinju da blede. 

Saznajte i Šta je zajedničko pticama, pčelama i ljudima?

A post shared by Renan Ozturk (@renan_ozturk) on Jun 30, 2017 at 4:45pm PDT

MAULI SEDI PORED OGNJIŠTA u svom trošnom domu od jedne prostorije. Zidovi od blata, puni pukotina od zemljotresa jačine 7,8 stepeni Rihtera iz aprila 2015. godine, izgledaju kao da bi mogli da se sruše svakog časa. Većina kuća koje se vide s njegovog praga imaju drečavoplave metalne krovove, ali njegov je od slame – što je znak siromaštva. On jeste jedini među malobrojnim lovcima kome je dozvoljeno da sopstvenim rukama skida košnice sa stena – ali ta čast mu očigledno ne donosi mnogo novca. 

Prošle su 42 godine otkako je Mauli usnio san koji ga je inspirisao da postane lovac na med. Bilo je to kada je imao 15 godina, u noći nakon onog dana kada je prvi put pomagao svom ocu u prikupljanju meda. 

"Video sam dve lepe žene", seća se. "Odjednom sam bio zarobljen u paukovoj mreži na jednoj litici. Dok sam pokušavao da se oslobodim, iznad sebe sam ugledao velikog belog majmuna. Spustio je rep ka meni, a žene su mi pomogle da ga uhvatim. Onda me je majmun podigao i tako sam se izbavio." Stariji ljudi, među kojima i njegov otac, rekli su mu da je taj majmun bio Rangkemi, duh zaštitnik pčela i majmuna – energija koja može da bude gnevna i koja nastanjuje opasna mesta na koja se samo retki usuđuju da kroče. Uverili su ga da mu je zagarantovan bezbedan prolaz liticama i da se duh neće svetiti ni njemu ni njegovoj porodici kada uzme dragoceni med. Toga dana Mauli je na sebe preuzeo neobično i teško breme lovca na med. Nakon toga je decenijama svakog proleća i jeseni rizikovao život da bi prikupljao slatku, opojnu materiju sa istih onih litica s kojih ju je pre njega sakupljao njegov otac. 

Mauli je rođen pod svetlošću bambusove baklje, na drugom kraju doline, u selu Českam, koje nije imalo pravu školu, tako da se on „školovao” na terasama na strmim padinama brda, gde je mladost proveo koseći travu i uzgajajući povrće. Zbog siromaštva i izolacije mnogi pripadnici naroda Kulung umiru mladi. Mauli je imao četvoricu braće, od kojih su dvojica umrla; tri puta se ženio i ostajao udovac, tako da se sam stara o svoje četiri kćeri, dva sina, petoro unučadi i o nekoliko rođaka koji neprestano jurcaju kroz njegovu kolibu. 

Dok sedimo pored ognjišta, Mauli poseže rukom do džep svog grubog suknenog sakoa, uzima prstohvat domaćeg duvana i spretno ga umotava u parče suve kukuruzne komušine Gura tu kratku cigaretu u ugalj i prinosi je usnama. Dok izbacuje dim, njegove zamućene, zakrvavljene oči otkrivaju dušu istrošenog čoveka. "Umoran sam, ne želim više da radim ovo", kaže. "I dalje to radim samo zato što sam siromašan i niko drugi neće."

Jedan od Maulijevih sinovaca sedi zavaljen u drvenom sanduku u uglu, jedinom komadu nameštaja u mračnoj sobi. Moderno je ošišan, nosi uske farmerke i crnu majicu. Oko vrata mu visi veliki medaljon od lažnog zlata. Ne zanima ga da sledi strica dok se ovaj vere uz litice.Mauli svojim sinovima ne dozvoljava da sakupljaju med. "Ljudi koji se pentraju po liticama su idioti", kaže. "Moja deca idu u školu da to ne bi radila."

Bilo bi logično da njegovo mesto vođe lovaca na med preuzme njegov pomoćnik Asdan, žilav i snažan čovek u ranim četrdesetim, vođa zajednice. On i Mauli su na ovim liticama zajedno radili oko 15 godina, ali Asdan za sve to vreme nikada nije sanjao san i, držeći se tradicije Kulunga, nikada nije predvodio sakupljački pohod ili dotakao dragoceno saće pre odvajanja od litice.

"Da, voleo bih da sanjam takav san", kaže Asdan, "ali se to nikada nije desilo, ne znam zašto. Naravno, mogu da sakupljam med. Ali to su pokušali i drugi koji nisu imali san, pa su im se desile loše stvari. Umirali bi im očevi ili deca, srušile bi im se kuće ili bi im propali usevi. Toga se bojim."

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka