Pripadnik nepalske kulture Kulung sakuplja za crno tržište med koji čuvaju hiroviti duhovi i najveće medonosne pčele na svetu.
Tekst Poslednji lovac na med objavljen je u NG Srbija u julu 2017. godine
Na visini od devedeset metara Mauli Dan, viseći na merdevinama od bambusovog užeta, osmatra deo granitne stene uz koju mora da se popne da bi stigao do cilja: pulsirajuće mase hiljada džinovskih himalajskih pčela. One prekrivaju gnezdo (saće) u obliku polumeseca koje se proteže skoro dva metra ispod granitne nadstrešnice. Te pčele čuvaju litre lepljive crvenkaste tečnosti poznate kao ludi med, koji se zahvaljujući svojim halucinogenim svojstvima na azijskom crnom tržištu prodaje i za 30 do 40 dolara po kilogramu – oko šest puta skuplje od običnog nepalskog meda.
Kako su nastale pčele ubice:Priča o naučnom eksperimentu koji je krenuo po zlu
Himalajske medonosne pčele proizvode nekoliko vrsta meda, u zavisnosti od godišnjeg doba i nadmorske visine na kojoj se nalazi cveće koje proizvodi nektar kojim se hrane. Psihoaktivno dejstvo proletnjeg meda potiče od toksina iz roze, crvenih i belih cvetova sa velikih stabala rododendrona, koji svakog marta i aprila cvetaju na severnim obroncima širom doline Hongu. Narod Kulung, koji živi u istočnom Nepalu, taj med već vekovima koristi kao sirup protiv kašlja i kao antiseptik, a vosak je dospeo do radnji u uličicama Katmandua, gde se pomoću njega izlivaju bronzane statue bogova i boginja.
Za Maulija sakupljanje meda jedini je način da zaradi novac koji mu je potreban za stvari koje ne može da proizvede sam, uključujući so i jestivo ulje. Ali bez obzira na to koliko je novac bitan i njemu i drugima iz njegovog sela daleko ispod, Mauli smatra da je vreme da prekine ovu praksu. Sa 57 godina prestar je za ovo opasno sezonsko prikupljanje meda. Ruke mu se zamaraju dok se merdevine njišu. Pčele zuje oko njega, sleću mu na lice, vrat, ruke, na bosa stopala i uvlače mu se pod odeću.
Ali on ne razmišlja o tome i koncentriše se na problem pred sobom. Prebacuje nogu preko jedne stene i zakoračuje na malu platformu, jedva širine cigle. Ispušta viseće merdevine i pomera se postrance praveći mesta za svog pomoćnika Asdana Kulunga. Sada obojica stoje na uzanoj platformi. Daleko ispod Mauli može da vidi reku, nabujalu od monsunskih kiša, kako se u slapovima sliva niz dolinu u obliku slova V.
Sa svakim korakom ka pčelinjem saću oslonci su sve manji i udaljeniji. On se kreće polako, ali samouvereno, prilazeći svom plenu na samo tri metra. Taj poslednji deo gole i vlažne stene pruža oslonac samo za jagodice na Maulijevim prstima na rukama i nogama, a sasvim je izvesno – pošto nije vezan sigurnosnim užetom – da bi poginuo ako bi izgubio oslonac. Njegov zadatak je teži utoliko što na ramenu nosi motku od bambusa dugačku skoro osam metara, a palcem i kažiprstom desne ruke steže svežanj potpaljene trave. Tanušni stručak dima iz njegove ruke uzdiže se ka uznemirenim pčelama. Ako vazdušna struja potpomogne, dim bi mogao da obavije pčele i malo ih zbuni dok im se približava.
Pčelinje gnezdo pulsira kao neki zvučnik, koji svakim taktom odašilje u vazduh razjarene pčele. One se roje oko Maulija, ali on ne odstupa. Umesto toga, mrmlja mantru Kulunga koja treba da umiri pčele i duhove koji nastanjuju ovu liticu: "Ti si Rangkemi. Ti si od duhova pčela. Mi nismo lopovi. Mi nismo banditi. Mi smo sa našim precima. Molim te, odleti. Molim te, odlazi."
Rangkemi, duh zaštitnik pčela i opasnih mesta, uvek je pazio na Maulija i nema razloga da pomisli da će sada da ga napusti. Znajući to, Mauli u srcu nema nikakav strah dok se približava najtežem delu uspona.
