Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Plivanje s tigar-ajkulama: Kako je ronilac početnik otkrio drugu stranu ovih zastrašujućih morskih grabljivaca

Nisam baš bio siguran da li me ajkula voli kao drugara ili kao ukusan zalogaj, pa sam se ponašao kao revnosni nindža ratnik s metar dugačkom plastičnom motkom koju sam poneo da držim ajkule podalje...

  Izvor: Foto: Instagram/brianskerry

Nisam baš bio siguran da li me ajkula voli kao drugara ili kao ukusan zalogaj, pa sam se ponašao kao revnosni nindža ratnik s metar dugačkom plastičnom motkom koju sam poneo da držim ajkule podalje 

Štaviše, izgleda da će s klimatskim promenama uloga tigar-ajkula u okeanskom ekosistemu biti sve veća. Ako planeta sa svojim morima nastavi da se zagreva, neke vrste će prosperirati, dok će druge nazadovati, ali tigar-ajkule će sigurno biti na dobitku. One vole toplu vodu, jedu gotovo bilo šta, i rađaju mnogo mladih. (Mnoge druge vrste morskih pasa su zbog malog broja mladih izuzetno osetljive na izlovljavanje.) Kad se sve sabere, tigar-ajkule predstavljaju jednu od najotpornijih vrsta morskih pasa. Isto tako i jednu od najvećih: zrele ženke mogu da narastu i više od 5,5 metara u dužinu i budu teške više od 570 kilograma. Od njih su veće jedino velika bela ajkula i još neke druge vrste. To je ujedno i dodatno objašnjenje zašto sam se uputio na Tajger Bič. Hteo sam da izbliza upoznam ajkule koje će biti sve brojnije u našim morima.

Povezane vesti

PLAŽA TAJGER BIČ zapravo i nije plaža. To je plitka obala četrdesetak kilometara severno od ostrva Grand Bahama, s mešovitim dnom od peska, morske trave i korala, koja je počela da privlači ronioce pre desetak godina. To je primarno stanište tigar-ajkula i ima idealne uslove za njihovo posmatranje.Voda je duboka između 6 i 14 metara i obično je kristalno bistra. Prikačite sebi teg, potonete na dno i posmatrate ajkule kako promiču pored vas. Iako s tehničkog stanovišta ronjenje deluje vrlo lako, roniocima je ipak potrebno mnogo iskustva. Moje kolege ronioci, koji su pre toga ronili više stotina puta, neprekidno su se iščuđavali što ja pre toga nisam nikada ronio. Prvoga dana, tokom jutarnje dvočasovne plovidbe čamcem do mesta za ronjenje, stalno su me podsećali na to.

Ali svaki razgovor je prestao kad smo stigli do naše odrednice i kada su naši vodiči, Vinsent i Debra Kanabal, počeli da bacaju krvave komade ribe preko ograde u more. Gotovo istog trenutka voda je počela da vrvi od karipskih grebenskih ajkula – više desetina njih, dužine najčešće između 1,5 i 2 metra, tiskalo se i otimalo oko ostataka ribe. Zatim su se tu i tamo pojavile limun-ajkule – nešto duže i vitkije od grebenskih– i najzad, Vin je opazio ogromnu tamnu siluetu "Tigar-ajkula!", povikao je, upirući rukom. Na brzinu je navukao ronilačko odelo i uskočio uvodu sa sandukom skuše da bi hranio ajkulu na morskom dnu – delom da bi je zadržao dok mi ostali ne uđemo u vodu, a delom i da se osigura da ne bude previše gladna kad mi uskočimo. I sve mi je to bilo u redu – i komentari ronilaca, i komešanje ajkula, i moj prvi ulazak u vodu – sve dok nisam dotakao dno i istog trenutka morao da odgurnem od sebe prvu tigar-ajkulu koju su moje oči ikad videle, sa svih njenih 360 kilograma.

Kako sam kasnije čuo od Debi, bila je to Sofija, koja je bila samo radoznala i htela da se druži. "Mnooogo si joj se dopao", ponavljala je stalno Debi, misleći na to što se Sofija nije odvajala od mene (i zaista, bukvalno mi je bila stalno iznad glave). Međutim, ja nisam baš bio siguran da li me Sofija voli kao drugara ili kao ukusan zalogaj, pa sam se ponašao kao revnosni nindža ratnik s metar dugačkom plastičnom motkom koju sam poneo da držim ajkule podalje. Ali kad sam tokom naredne nedelje video kako se Vin i Debi ophode s njima – kako ih maze nakon što im daju ribu i kako ih blago teraju kad treba da krenu natrag – bilo mi je mnogo lakše da ajkule posmatram u pozitivnom svetlu. Nijednom nisu napravile nikakav nagli ili agresivan pokret prema bilo kome; plivale su lagano i oprezno, u širokim krugovima, a zatim bi kliznule do sanduka s hranom, tako da sam se osećao neverovatno sigurno u njihovom prisustvu. Neću preterati ako kažem da je vožnja taksijem od aerodroma Friport bila rizičnija od ronjenja s ovim ajkulama.

Većina tigar-ajkula na Tajger Biču naviknuta je na ronioce. Navikle su da ih hrane i naučile da ne treba ujesti ruku koja te hrani. Ali čak ni one koje nisu upućene u ovu šemu – a imali smo jednu takvu tokom prvog dana – u principu nisu opasne po ronioce. Tigar-ajkule love iz zasede, uzdajući se u neprimetno prikradanje i iznenađenje da bi ulovile plen. Na Tajger Biču niko ne vesla rukama dok leži na dasci za surfovanje i ne pliva po površini vode kao što to radi većina žrtava. Vi ste dole u vodi, u istoj ravni s ajkulama, i one u vama vide nešto drugo, a ne plen – i zato je ronjenje s njima relativno bezbedno.

Ali samo relativno. Postoje s Tajger Biča video-snimci trenutaka u kojima zamalo da dođe do nesreće – jedan na kome je tigar-ajkula pokušala da odgrize glavu roniocu i drugi kada je jedan od njih umalo ostao bez noge. A dogodila se i jedna nesreća, kada je 2014. godine jedan ronilac jednostavno nestao. Naša grupa se prepala i kada je jedna riba-anđeo doplivala među nas, a limuni grebenske ajkule kao pomamljene jurnule su za njom, ganjajući je između naših nogu. (Ja sam u toj gunguli izbezumljeno pokušavao da odbijem ajkule koje su šibale oko mene i udarale mi u noge. Možete samo da zamislite kako mi je bilo.) Svi mi, pa čak i Debi, samo smo čekali kad će neko od nas u toj gužvi biti ujeden, a okolo su kružile tri tigar-ajkule od po 450 kilograma koje bi odjednom mogle da se zainteresuju za ronioca koji mlatara rukama i nogama.

Ipak, srećno smo se provukli i vec sledećeg dana smo ponovo ušli u vodu. Ali taj incident nas je opomenuo da su ajkule ipak divlje životinje ida je Tajger Bič divlje mesto, a divlje životinje u divljini uvek su nepredvidljive. Tim pre što su,po mišljenju naučnika koji ih proučavaju, tigar-ajkule naročito nepredvidljive.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka