Zahvaljujući filmu "Ajkula" velike bele su najpoznatije ajkule na svetu. Pa zašto onda znamo toliko malo o njima?
Susret s velikom belom ajkulom u prirodi nije uopšte onakav kakav biste očekivali da bude.Na prvi pogled nimalo ne odaje utisak zloćudne beštije kakvu znamo iz brojnih televizijskih emisija. Zdepasta je, skoro debela, kao prepunjena kobasica. Salo i mišići oko čeljusti joj podrhtavaju kad otvori usta, koja kao da su razvučena u pomalo zloban smešak. Gledana sa strane,jedna od najvećih grabljivica na svetu podseća na nekog klovna otromboljenih usana.
Ali kada taj klovn pod vodom pogleda u vas,onda shvatite zašto se smatra najstrašnijim stvorenjem na zemaljskoj kugli. Gledana spreda, njena glava nije više zdepasta i gojazna, već zašiljena poput koplja, s crnim očima zlokobnog, pretećeg pogleda. Nema više onog odsutnog smeška i sve što vidite jesu redovi zuba dugih pet centimetara koji zagrizaju snagom većom od dve tone. Prilazi vam sporo i samouvereno. Okreće glavu, prvo na jednu, pa na drugu stranu, da vas odmeri i proceni da li ste vredni njenog truda. Ako imate sreće, okrenuće se i lenjo iščeznuti u tami morskog plavetnila, ponovo se pretvorivši u onog grotesknog klovna s početka priče.
Povezane vesti
-
Vesti i zanimljivosti |
11. Mar 2022.
Bliski susret: Pogledajte sudar velike bele ajkule sa kavezom ronioca (VIDEO)
Iako na svetu postoji više od 500 vrsta ajkula, za većinu ljudi postoji samo jedna. Kada je Piksarubio potreban lik glavnog negativca za animiranifilm "Potraga za Nemom", nisu se odlučili za bezazlenu ajkulu-dadilju ili agresivnu bik-ajkulu. Čak ni za tigar-ajkulu, koja bi više pristajala Nemovom svetu koralnih grebena. Ne, oni su odmah izabrali veliku belu, koja se svojim širokim zlobnim osmehom, punim oštrih zuba cerila s bioskopskih plakata širom sveta.
Ali i pored toga što je velika bela ajkula prava morska ikona, mi ipak o njoj znamo vrlo malo – a i to što mislimo da znamo uglavnom nije tačno. Velike bele ajkule nisu nemilosrdni lovci (ako ništa drugo, napadaju vrlo oprezno), nisu uvek usamljene, a možda su i mnogo pametnije nego što to razni stručnjaci misle. Čak je i zloglasne napade 1916. godine na obali Džersija, koji se pominju u filmu "Ajkula", možda izvela bik-ajkula, a ne velika bela.
Mi ne znamo pouzdano ni koliko dugo žive, koliko meseci su ženke bremenite i kada dostižu zrelost. Niko nikada nije video velike bele ajkule kako se pare ili rađaju mlade. Mi zapravo ne znamo ni koliko ih ima i gde tačno provode veći deo svog života. Zamislite da jedna takva grdosija kao što je velika bela ajkula živi na kopnu, uz obale Kalifornije, Južnoafričke Republike i Australije. Pa naučnici bi znali svaki detalj o njenim navikama prilikom parenja, migracijama i ponašanju jer bi je posmatrali u zoološkim vrtovima, raznim istraživačkim centrima, a verovatno čak i u cirkusima. Ali pod vodom vladaju druga pravila. Velike bele ajkule se pojavljuju i nestaju kad to one hoće, a pratiti ih dublje u vodi praktično je nemoguće. One odbijaju da žive zatočene iza stakla, u akvarijumima. Ili prestanu da jedu i uginu od gladi ili se ubiju udarajući glavom u zidove. Neki akvarijumi su ih pustili na slobodu radi sopstvene bezbednosti ili zato što su napadale druge zatočene životinje.
Ipak, današnja nauka sa svojim usavršenim tehnologijama možda uskoro reši dve najveće misterije: Koliko ih ima i kuda odlaze? Razrešenje ovih misterija moglo bi biti ključno za našu buduću zaštitu od njih, ali i njihovu od nas. A kada jednom konačno budemo poznavali veliku belu ajkulu iz svih uglova, hoćemo li je se i dalje toliko plašiti ili ćemo je možda sažaljevati?
