Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

MOĆ OSMICE: Sve što ste želeli da znate o čudesnom svetu hobotnica

Hobotnice mogu da menjaju oblik i boju kad god požele, da ispuštaju mastilo, da se zavlače u najuže pukotine i osećaju ukus svojim pijavkama. Pa zašto nas onda toliko podsećaju na nas?

 Izvor: Octopus cyanea; Foto: Shutterstock

ZAMISLITE DA STOJITE U MALOJ kancelariji bez prozora u Prirodnjačkom muzeju u Londonu. Ispred vas, na stolu pretrpanom spisima, leži ploca bledog, sitnozrnastog kamena. A pored vas stoji Jakob Vinter, krupni Danac plave kose i riđe brade, i pokazuje na nju.

"To što vidite je kesa s mastilom", kaže Vinter, stručnjak za fosilne beskičmenjake na Bristolskom univerzitetu u Velikoj Britaniji. "To je zapravo pigment – hemijski konzervisan melanin."

Vi se naginjete napred da bolje pogledate. Na kamenu se lepo vidi otisak hobotnice. Nije velik: životinja verovatno nije bila duža od 25 centimetara. Prepoznaje se plašt – vrećasta struktura u kojoj su bili smešteni škrge, srca i ostali vitalni organi. Ah, da. Ona tamna mrlja u sredini, to je kesa s mastilom. Kraci vise nadole, labavo zbijeni, svaki s nizovima kružica. "Te male okrugle strukture", kaže Vinter, "to su pijavke."

Fosili hobotnica su retki; životinje s mekim telom obično ne ostavljaju nikakav trag. Ovaj fosil je star oko 90 miliona godina, što ga svrstava među najstarije poznate hobotnice. Vreme u komeje ova životinja živela bilo je još 25 miliona godina pre izumiranja dinosaurusa. "Potiče s lokaliteta u Libanu gde se mogu naći sve vrste divno očuvanih stvorenja mekog tela", kaže Vinter. Paklare. Mnogočekinjasti morski crvi. Svi su pokopani u finom mulju na dnu jednog davno iščezlog mora.

Povezane vesti

Kao što su ljudi sisari, tako su hobotnice glavonošci iliti cefalopodi. Naziv je sastavljen od grčkih reči "glava" i "noga" i označava njihovu čudnu građu: kraci ili pipci direktno su prikačeni za jednu stranu glave, dok se njihov "torzo" – vrećasti plašt – nalazi na drugoj. A glavonošci su tip mekušaca – grupe u kojoj su razni puževi i školjke.

Glavonošci su bili među prvim grabljivim životinjama koje su lovile u drevnim morima. Evoluirali su pre više od 500 miliona godina – znatno pre riba – od jedne male životinje s ljušturom u obliku veštičjeg šešira. U stvari, kad biste se vratili unazad 450 miliona godina, videli biste da su među najagresivnijim grabljivicama u okeanima bili upravo glavonošci s ljušturom. Neki od njih su očito bili ogromni. Ljuštura davno izumrle vrste Endoceras giganteum bila je duga i više od pet metara.

Od svih beskičmenjaka hobotnice su nam nekako najsličnije. Možda zbog načina na koji nam uzvraćaju pogled, kao da nas analiziraju.

Danas postoji više od 750 poznatih vrsta glavonožaca. Osim nekih 300 vrsta hobotnica, u njih se ubrajaju i razne lignje i sipe (i jedne i druge imaju po deset pipaka) i nekoliko vrsta nautilusa (kod nas poznatih i kao indijska laica), neobičnih životinja koje imaju po 90 pipaka i žive u ljušturama.

Današnje hobotnice su vrlo raznolike. Džinovska pacifička hobotnica, Enteroctopus dofleini, kako joj i ime kaže, džinovskog je rasta. Svaki krak odrasle jedinke može biti dug po dva metra, a cela životinja može da teži i više od 100 kilograma. Ostale vrste, kao što je patuljasti Octopus wolfi, ne teže ni 30 grama. Neke hobotnice imaju sićušan plašt, ali neobično duge krake; dok su druge proporcionalnije. Većina ih puzi po koralima, mulju ili pesku i pliva samo od jedne do druge tačke ili kad beži od neprijatelja, ali neke su se opredelile da krstare okeanskim strujama. Hobotnice ćete naći od tropskih mora do polova, od koralnih grebena do ravnog peščanog dna, od plićaka koji ostanu posle oseke pa sve do mračnih dubina. Ustvari, naći ćete ih ukoliko uspete da ih ugledate.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka