Broj mrežastih žirafa je poslednjih decenija opao za čak 80 odsto, ali naučnici ne gube nadu da će uspeti da sačuvaju dugovrate životinje.
Tokom poslednjih 15 godina, broj afričkih biljojeda je pao sa procenjenih 140.000 na 97.000, što naučnici nazivaju tihim istrebljenjem.
Glavnim krivcima se smatraju gubitak staništa, fragmentacija i krivolov. Međutim, činjenica je da nije bilo ozbiljnijih napora da se očuva populacija ovih životinja, pa je teško reći šta se zaista dešava.
Celu situaciju pogoršava činjenica da naučnici veoma malo znaju o ponašanju žirafa: kako žive, šta im je potrebno da prežive, gde se kreću, pa čak i zašto su im vratovi toliko dugi.
Najviši sisari na svetu: 6 stvari koje možda niste znali o žirafama
Prema saznanjima iz Međunarodne unije za očuvanje prirode, sve žirafe pripadaju jednog vrsti, koja se deli na devet podvrsta. Međutim, studija objavljena 2016. godine opovrgava ovu tvrdnju sugerišući da možda postoje četiri vrste, od kojih svaka živi u različitim delovima Afrike.
Ako je to zaista tačno, onda se ispostavlja da je severnih i mrežastih (ili somalijskih) žirafa na Zemlji ostalo manje od 10.000.
Mrežaste žirafe žive uglavnom u severnoj Keniji, a preostala populacija ovih žirafa živi u južnim krajevima Etiopije i Somalije. Broj mrežastih žirafa je opao za 80 odsto u poslednjim decenijama, uglavnom zbog gubitka staništa i krivolova.
