Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Životinje

Algoritam gušterove kože: transformacija okatog zelembaća

Autor Aleksandra Jovanović
Autor Aleksandra Jovanović

Istražujući kožu guštera naučnici sa Univerziteta u Ženevi ustanovili su vezu između matematičkog rada Alana Tjuringa i tvorca ćelijskih automata Džona fon Nojmana

 Izvor: Foto: Profimedia

Pre više godina, otkriveno je da šare na koži i krznu životinja prate određene šablone izražene jednačinama koje je sredinom prošlog veka izveo matematičar Alan Tjuring. Međutim, novom studijom koju su sproveli biolozi, fizičari i matematičari sa Univerziteta u Ženevi o ljuskastoj koži guštera, prvi put u istoriji su među živim bićima uočeni ćelijski automati, do sada uglavnom korišćeni za računarsku simulaciju raznih promena u biološkim i drugim dinamičkim sistemima.

Ženevski tim je pokazao da se tokom godina boja ljuske guštera zvanog okati zelembać menja, te da se Tjuringov mehanizam transformiše u pravila ćelijskih automata. Ovim istraživanjem oni su napravili biološku poveznicu između matematičkog rada Alana Tjuringa i tvorca ćelijskih automata Džona fon Nojmana. Rezultat ovog tima na čijem je čelu profesor Mišel Milinković, zavredio je naslovnu stranu časopisa Nature u aprilu ove godine.

Transformacija guštera 

Okati zelembać se najčešće može videti u primorskim krajevima, i to u vinogradima i maslinjacima. Skoro pet hiljada ljuski prekriva njegovo telo. One su po rođenju braon ili bele boje, međutim po dostizanju polne zrelosti, boje se transformišu u crnu i zelenu.

Saznajte i Zašto Prasinohaema gušteri imaju zelenu krv?

Naoko su ove promene prilično upadljive, imajući u vidu da je okati zelembać izuzetno velik gušter. Zapravo, smatraju ga najvećim i najelegantnijim evropskim gušterom. Dužine je uglavnom između trideset i šezdeset centimetara, ponekad dostigne i čitavih devedeset, a gotovo dve trećine njegovog tela čini rep.

Ženevski tim je za potrebe proučavanja njihove kože posmatrao razvoj tri guštera u periodu od četiri godine. Oni su na početku  istraživanja bili stari svega dve nedelje. Međutim, i pored procesa kompletne promene boje tokom odrastanja, najzanimljivija zapažanja desila su se kod već odraslih zelembaća. Veliki broj pojedinačnih zelenih i crnih ljuski nastavio je da se menja, prelazeći iz zelene u crnu i obratno.

U početku se činilo da su ove promene nasumične, međutim, daljim posmatranjem, posumnjali su da je ipak u pitanju algoritam, i to algoritam za kreiranje ćelijskih automata. Ukoliko je zelena ljuska bila okružena mnoštvom zelenih, činilo se da će sasvim sigurno postati crna. Ukoliko se oko nje nije nalazila nijedna zelena ljuska, ostajala bi zelena. Svaka ljuska je ”imala” informaciju o tome koje je boje svaki od njenih suseda, i na osnovu toga je birala svoju boju.

Tagovi

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka