Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

NA KRHKOJ GRANI: Populacija orangutana u poslednjih 75 godina opala za najmanje 80 odsto

Mada naučnici dolaze do važnih podataka o privatnom životu orangutana, ovim tajanstvenim riđim majmunima ipak preti nesigurna budućnost.

  Izvor: Foto: Instagram/timalan

Tekst Na krhkoj grani  je objavljen u NG Srbija u decembru 2016. godine

„Nekad mi se čini da sam uzela da proučavam najtežu stvar na svetu”,kaže mi Šeril Not dok sedimo pod prašumskimsvodom u njenoj istraživačkoj stanici namenjenoj proučavanju orangutana na zapadnom Borneu. Prodorno zujanje cvrčaka slično zubarskoj bušilici toliko je glasno da ponekad moramo da prekinemo razgovor. Dok mi pričamo, njene kolege krstare GPS i ajped uređajima po okolnoj šumi indonežanskog Nacionalnog parka Gunung Palung, prate dnevno kretanje orangutana i beleže šta rade, šta jedu i kako se ophode prema drugim pripadnicima svoje vrste.

Za razliku od gorila i šimpanzi – njihovih rođaka koji žive u grupama i koje je relativno lako pratitii posmatrati – orangutani uglavnom vode usamljenički život. Najveći deo vremena provode na drveću, prevaljuju velike razdaljine, i uglavnom naseljavaju neprohodne šume i močvare koje su ljudima teško pristupačne. Zbog toga je orangutan dugo ostao jedna od najmanje poznatih krupnih životinja na Zemlji. Tek poslednjih dvadesetak godina, otkako je nova generacija naučnika počela da prati tajanstvene majmune po Borneu i Sumatri, jedinim mestima gde orangutani žive, znanje o njima je najzad počelo da se zasniva više na naučnim podacima nego na pretpostavkama.

Nakon dve godine u drvenoj kutiji, mali orangutan je konačno na slobodi (VIDEO)

Šeril Not više od dve decenije nadzire istraživanja u Gunung Palungu, baveći se raznim aspektima života orangutana, a naročito uticajem dovoljne količine i izbora hrane na ženske hormone i razmnožavanje. „Kada smo ovde započeli rad, niko se još nije bavio hormonima divljih čovekolikih majmuna”, kaže ona. „Svi su mislili da sam luda.”

Njena istraživanja su posebno značajna jer ženke orangutana rađaju po jednog mladunc atek na svakih šest do devet godina. Nijedan drugi sisar nema toliko duge intervale između porođaja. Da i ne govorimo koliko njena otkrića mogu da doprinesu boljem poznavanju ljudske plodnosti; mi i orangutani smo toliko slični da Notova koristi standardnu proceduru za utvrđivanje trudnoće kod ženki orangutana preko urina – pomoću testova za trudnoću koji se mogu nabaviti u apoteci.

A post shared by Tim Laman (@timlaman) on Feb 8, 2017 at 6:28pm PST

Kao i u većini šuma jugoistočne Azije, drveće u Gunung Palungu najvećim delom godine ima veoma malo ili uopšte nema plodova. A onda,otprilike svake četvrte godine, drveće raznih vrsta počne istovremeno masovno da rađa. Ovaj fenomen je naveo Notovu da ispita vezu između obilja hrane i ciklusa reprodukcije orangutana.

Zbog svojih izražajnih, umiljatih lica, bebe orangutana su vrlo tražene na crnom tržištu

Ona je otkrila da istraživači mogu da prikupe i čuvaju uzorke urina od ženki orangutana na filter papiru tako da kasnije mogu da testiraju hormone. Pokazalo se da reproduktivni hormoni kod ženki orangutana dostižu svoj vrhunac baš u vreme najvećeg izobilja plodova u šumi – što je svojevrsno prilagođavanje na periodične cikluse njihove životne sredine.„Vrlo je logično”, kaže Notova. „Nabace kilažu tokom ovih perioda izobilja i zatim žive od toga u toku oskudice. I naravno, u periodu izobilja daleko je veća mogućnost da ženke začnu.”

OVO JE UZBUDLJIVO DOBA za Notovu i druge naučnike koji izučavaju orangutane jer tehnološki napredak (uključujući i mogućnost upotrebe dronova za pronalaženje i praćenje orangutana po neprohodnom terenu) znači da će brzina novih otkrića, koja je već mnogo veća nego pre svega dve decenije, biti sigurno još veća. Naravno, pod pretpostavkom da u šumama Bornea i Sumatre još uvek bude orangutana za proučavanje.

Pojedini konzervacionisti su još 1980-ih i 90-ih prognozirali da će za 20 do 30 godina orangutani potpuno nestati u divljini. Na svu sreću, to se nije obistinilo. Danas se zna da postoji nekoliko hiljada orangutana više nego što se mislilo početkom milenijuma.

To ne znači da je sve u redu u svetu orangutana. Veće brojke su dobijene zahvaljujući poboljšanim metodama prebrojavanja i otkrićem ranije nepoznatih populacija, a ne zato što se broj orangutana zaista povećao. U stvari, ukupna populacija orangutana u poslednjih 75 godina opala je za najmanje 80 odsto. Koliko je izučavanje orangutana teško, najbolje svedoči to što naučnik ErikMejdžard, koji se odavno bavi kretanjem njihove populacije, može jedino da kaže da ih na Borneu živi između 40.000 i 100.000. A konzervacionisti sa Sumatre procenjuju da ih tamo ima još svega oko 14.000. Glavni uzroci pada populacije jesu uništenje staništa krčenjem šume i ubrza noširenje velikih plantaža uljane palme, čiji se plod koristi za dobijanje ulja za kuvanje i mnoge prehrambene proizvode.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka